Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

-300 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Побуна кнезова Пожаревачке Нахије умирена је тако за десет дана, без проливања крви. Али, ничим није доказано да су побуњеници били у договору с влашким револуционарима и с београдским везиром и његовим Турцима. Према исказима кнеза Абдула они су се дигли против Милошеве управе и надали су се помоћи од Турака, којима је било у интересу да оборе Милоша и да поново подјарме Србију. Милош, који је већ био известио "турску владу о побуни, похитао је да упути исцрпан извештај српским депутатима у Цариграду. Једним прогласом, који | је нађен у хартијама кнеза Добрњца, оним јеипак доказивао да су те догађаје изазивали хетеристи из Влашке и овластио их је да | увере турску владу да цео српски народ заједно с њим остаје и даље веран султану и решен да угуши сваки поремећај јавног поретка.

.

'ИП.

Покушај Л. Ипсилантија да добије помоћ. Неповољан одговор цара Александра. Отпуштање Ипсилантија из руске војске и забрана

да се може вратити у Русију. Покољ Грка у Цариграду ит Ултиматум цара Александра. Прекид односа између је и Турске и одлазак барона Строганова из Цариграда (10 августа 1821).

Међутим стање ствари у Цариграду било је тако да је задавало бриге свима силама.

Приликом свога упада у Молдавију Ипсиланти је био упу, тио једно писмо цару Александру и замолио га је за заштиту Русије. Цар је то писмо примио у Љубљани, где је тада присуствовао конгресу, који је био сазван ради умирења побуна у Италији. Молба кнеза Ипсилантија пала је била незгодно. То није био тренутак, у коме се могло очекивати од цара да помогне један устанак, па ма то био и грчки.

На наваљивање савезних сила, нарочито Аустрије и да би избегао сваки заплет са Турском, цар је осудио Ипсилан-тијев покушај, отпустио га је из руске службе и забранио му повратаку Русију. Осимтога наредио је барону Строганову да изјави турској влади да Русија није изазвала, ни потпомагала ту побуну, да она дозвољава да турска војска уђе у Влашку и Молдавију и да чак захтева ту меру, али да тражи, да би се избегли нереди, да руски агенти прате тамотурску војску. Осем тога, нашао је да једном заједничком изјавом руског и турског двора треба објавити да се војска употрсбљава само ради умирења бунг; дасе она не шаље у циљу да лиши Кнежевине њихових повластица, него да им их обезбеди и да ћесе трупе, чим ред буде повраћен, понова повући преко Дунава.

Строганов је те цареве наредбе саопштио Реис ефендији 15 априла. Али све је било узалуд. Вести о сечи Турака, и успеху устаника у Мореји појачале су још већма огорчење

па ин а-