Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХУ 305

чека у Пожаревцу, да њега лично и сву пратњу похвата и да их чува као таоце за српске депутате које не пуштају из Цариграда. Да би отклонио сваку сумњу о томе Милош је одустао од своје намере и послао је проту Ненадовића, с кнезовима да поздраве везира и да га известе о сплетки која га је спречила да му сам лично изађе у сусрет.

Нови везир стигао је у Београд, 7 октобра. Турци су га обавестили о војним припремама Србт, за које су знали и нови везир је почео своју управу строгим мерама. Најпре је тражио од владе да повећа турске гарнизоне у пашалуку. Затим је дозволио новој војсци да дође у Београд, не само главним путем, који је водио из Ниша у Београд, него и другим. Тиме је повредио

извесне одредбе погодбе, коју су Милош и Марашли-Али паша

кључили 185 Г.

__На то је Милош, преко Народне Канцеларије, изјавио везиру да се услед доласка нове војске народ боји рата, да могу наступити нереди и да он за то не може примити одговорност на себе.) Како паша, кога су Турци већ били задобили, није водио рачуна о тим представкама, Милош је предузео непријатељске мере. Под изговором да је жетва била слаба и да је сељак сиромашан, он је осетно смањио суму коју је народ до тада стално давао везиру за његове личне трошкове (икрамија). Затим је наредио кнезовима да пуштају турске војнике само главним друмовима; да од свакога траже тескере и да му све оне, који силом буду хтели да уђу у пашалук, пошаљу оковане. Са своје стране, Абдурахман паша није више хтео ставити свога

курира Милошу на расположење и тиме му је онемогућио преписку с депутатими. притворенин Ју Перван У у Цариграду. То је био рат између везира и Милоша. У Новембру Милош је примиб троганова, који му је, по царевој наредби, изразио захвалност на поверењу које је поклањао Русији и саветовао му је мир, уздржљивости стрпљење. 2) Јако поласкан овом пажњом и охрабрен у своме раду, Милош је осетио колико би му, због тешкоћа које је имао са везиром, вредело присуство једног руског конзула у Београду и затражио га је од барона Строганова.) Али односи између Русије и Турске били су прекинути. Строганов је одговорио да извесни разлози не дозвољавају руској влади да се за тада одазове његовој молби и потврдио му је нарочиту благонаклоност цара према српском народу ињеговом главном старешини.) _ Међутим из Угарске је донета вест да је Русија одобрила Аустрији да окупира Србију. И ако је та вест била врло сум-

1) Исти Николајевићу и Кујунџићу, 15. новембра 1821. (Исто. 345-7).

55) 2) Барон Строганов М. Обреновићу, 23. октобра 1821. (Н. Попов. Исто.

3) М. Обреновић барону Строганову, 29. новембра 1821. (Исто. 24): “) Барон Строганов М. Обреновићу, 29. марта 1822. (Исто).