Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

306 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

њива, ипак је забринула српске старешине. Они су се бојали да је турска влада, пошто је угушила устанак Али паше из Јјањине не нападне покрајине суседне Београдском Пашалуку и насељене Србима па чак и да рат између Русијеи Турске не почне сувише рано. Милош је снабдео своје Србе оружјем и муницијом, али Срби из суседних покрајина нису имали ништа од свега што је потребно за ратовање а он је сматрао за дужност да им помогне, у случају ако их Турци нападну, да би се заједно могли бранити док не стигне помоћ од Руса. Не могавши сам ништа да учини, решио се да зат и помоћ од Русије. Послао је у Петроград Михаила Германа, овластио га да моли цара заштитника за помоћ од милијон гроша за наоружање тих покрајина и да понова тражи да се пошаље један руски консул у Београд. У исто време писао је и барону Строганову и молио га да помогне његове молбе, уверавајући га да он и његови суседи исте вере и исте расе с нестрпљењем очекују рат између Русије и Турске.!) Што се тиче окупације Србије од стране Аустрије, подсетио га је на све оно што су Срби због Аустрије пропатили, „од пропасти Србије 1389 г.,“ додајући да је „нашем народу боље трпети пређашњег тиранина, него подпасти новом и примити оне окове које спрема аустриски двор.“ Изразио је наду да цар неће дозволити да се српско питање друкчије реши, него у интересу једноверних народа, који имају право на његову закониту заштиту. „Уздајући се, рекао је на крају, на обећања високог монарха, ја узимам слободу казати да у случају ако би аустриска влада, ма под каквим изговором, ступила с војском у наше земље, ми ћемо се сложити с Турцима и заједнички се одупрети том злобном непријатељу нашега рода.“>)

Међутим бојазан за судбину депутата задржаних у Цариграду обузела је не само њихове породице и владу, него и становништво у земљи. Страховање депутата било је исто тако велико, јер су они од како је београдски везир одрекао свог курира'Милошу, шест месеца остали без вести из Србије. Тек у Марту 1842 г. Абдурахман паша је пристао да на молбу Милошеву пошаље једно писмо депутатима. У том писму било је само вести о њиховим породицама, о миру у земљи и о жељи да се један од њих врати или да се бар јављају.))

У Мају је стигао одговор. Сви су депутати били здрави, али су се тужили да немају новаца. Тада им је Милош послао 10,000 гроша. Међутим у Августу је, заобилазним путем, добио много важније вести: писмом написаним „лимуном“, депутати су га известили да им је Реис ефендија предложио да поново почну преговоре и тражио је да му поднесу српске предлоге.

ју М. Обреновић барону Строганову, 20. маја 1822. (Исто. 26-30).

2) Исто место.

3) М. Обреновић Марку Георгијевићу, 21. октобра 1822. (В. ни. Пе тровић. Исто. 11. 299).