Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ро аЕ ИВА ЗИМЕ ДИН НИ ВР]

ГЛАВА ХХУ 307

Милош је провидео намере турске владе. Није хтео ништа предузимати, док се предходно не посаветује са руском владом и настао је да нађе најкраћи пут којим може доћи у везу с Петроградом. Депутатима је наредио да не почињу преговоре, пошто немају пуномоћија и пошто, као притвореници, не могу ништа предузимати.1)

Односи између Милоша и Абдурахман паше постојали су све затегнутији. Како су му досадиле тешкоће које је паша стварао, Милош је покушао да га, у Октобру 1822 г., уклони из Београда. Али његови су кораци остали без успеха. Тада је почео да ради на свом личном образовању и унутрашњем уређење земље.

Неписмен, као већина српских старешина тога времена, није хтео у тим годинама учити да чита и да пише, него је ступио у везу с чувеним књижевником, Вуком Стефановићем Карапићем, који је радио у Бечу а узео је себи, још 1821 г., за личног секретара Димитрија Давидовића, бившег уредника „Српских Новина“, које су 1813 г. излазиле у Бечу. Њиховом помоћу труДио се да позна историју и снагу великих европских држава, дајући да му се читају и преводе велики листови тога доба а тако исто и разна политичка, историска, географска и економска дела. Обдарен памћењем, које је постало легендарно, брзо је успео да добије тачну слику о политици и цивилизацији разних држава.

Убеђен да је Србији потребан само мир да би у своје време могла добити права која је тражила, он се користио прекидом преговора с турском владом да утврди мир у земљи и да поправи извесне гране унутрање управе, нарочито црквену, полицијску, и судску.

Међутим колико је Милош желео мир, толико су исто Грци желели револуцију у Србији. Побуна једне богате покрајине која је имала средстава за ратовање, представљала је моћан фактор за успех њихове ствари и за брзо и срећно решење грчкога питања. Зато они, и покрај неуспеха њихових ранијих напора да задобију Милоша и да побуне један део Србије против њега, никако нису престајали да раде и да сплеткаре. Сматрајући да је Милош једина сметња њиховим плановима, трудили су се да га збаце, рачунајући да ће се тада народ побунити против Турака. Грчки родољуби, којих је било много не само у Турској, него и у Аустрији, нарочито на јужној граници, радили су у том духу. И како је грчко питање задобило симпатије свих народа, они су мислили да ће лако увућии Србију у револуцију. Ово је било тим лакше што је Милош створио незадоВољнике својом унутрашњом управом, коју је завео још1815 г,, и која је јако притискивала становништво,

Од времена Другог Устанка, чији је он био вођ, главна мисао

1) Исто место.