Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ххм 323

Текст саме конвенције и писмо графа Неселроде донео је у Србију, М. Герман, почетком 1827 г.

Српске старешине примиле су тога гласника с толиким почастима, да је београдски везир сматрао за дужност да протествује против манифестација које су чињене у част једне стране државе, без претходног саветовања са представником турске владе, чији су поданици Срби.

Али о томе протесту није вођен рачун. Милош је одмах сазвао велику скупштину, састављену од вишег духовништва, великог броја свештеника, свих нахиских кнезова и извесног броја посланика, које је народ имао да изабере. Та се скупштина састала у Крагујевцу, 27 | а 1827. г. После службе која је одслужена у цркви и којој је присуствовао Милош с целом својом породицом, скупштина је отворена у црквеном дворишту. У име Милоша Давидовић је прочитао једну посланицу, којом је врховни старешина подсетио скупштинаре на невоље које је народ поднео од 1815. Г., на напоре које је он учинио да му изради слободу и на све унутарње и спољње тешкоће које је ради тога имао да савлада. За тим је, пошто је одао почаст успомени цара Александра и изразио захвалност цару Николи, саопштио да је турска влада задовољила жеље народне, које јој је последња депутација поднела 1820 г. и молио је све присутне да одрже ред и мир у земљи да се не би изгубило оно што је добивено.1)

Те мисли којима је био дат речит изражај произвеле су силан утисак на чланове скупштине, који су их пропратили | усклицима захвалности Милошу, султану и цару Николи.

Истога дана чланови Великога Суда, који је 1821 г. основан у Крагујевцу, састали су се с нахиским кнезовима и с кметовима и израдили су једну адресу којом су Милошу изразили народну захвалност за све што је дотле урадио и којом су га понова прогласили за наследног кнеза Србије и“ заклели се “На. верност њему и његовој породици.) У исто време састављена је и једна молба султану да потврди титулу наследнога кнеза, коју је народ дао Милошу и захвално писмо руском цару на учињеном доброчинству, с молбом да се и он за то заузме.3)

По споразуму са скупштином Милош је тада одредио нову депутацију за Цариград. У њу су ушли Лазар Теодоро за председника, кнезови Илија Марковић и танаско Михаиловић_за саветнике, кнез парка Еорли ВИР а те Јаван Антић. ва слагајника ај = 7

Али то се одушевљење Срба убрзо охладило и претворило

1) Вук Стеф. Караџић. Исто. 183-4. 2) Исто место.

8) Српска молба султану И текее 1827. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХЛ. 156).

4) М. Обреновић И. Ма ковићу, 28 јануара 1827. (М. Петровић. Исто. 1. 624). 7 у ИЕ Е