Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

2! : ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

који је због дахија био побегао из Београда у Земун и тако је брзо била извршена прва набавка барута. · Затим га је довео у везу с неким Дели Ахметом, који је, рањен од јаничара у Београду, такође пребегао у Земун. Пошто се уверио да има посла с једним Турчином, који је остао веран султану и који је био непријатељ јаничара, прота се побратимио с њим и придобио га да се врати у Београдски Пашалук. У путу је Турчин обећао да ће потврдити све што прота буде говорио народу.

Кад су стигли на _Забрежје прота је сакупљеним сељацима показао муницију коју је носио и уверавао их да ће им један човек , који је отишао у Варадин, донети колико буду хтели. Одмах се сакупило око 300 људи, који су пошли за њима. Кад су стигли у Грабовац било их је већ око 500. Ту је прота почео да говори сељацима: „Ви сви знате, браћо, рекао им је у главном, да су Хаџи-Муста Пашу дахије убили и да је цар поставио његовог сина Дервиша да буде везир на очево место. Дервиш је тражио ферман да покупи војску и на дахијама освету за оца да учини и већ му је цар изун и ферман дао. Зато је он сада преко Немачке послао свога бимбашу овога Дели Ахмета, са ферманом да може подићи Србе и све зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске покупи доћи ће Дервиш бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше похватати и пашалук од зулума ослободити а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо под Хаџи Мустафом, његовим оцем добро живели и слободу имали.“ Дели Ахмет је потврђивао све што је прота говорио и народ је то са задовољством слушао.

У Тамнави је очекивало проту велико изненађење. Слушајући савете виђенијих сељака, који нису веровали у могућност успеха, војници које је био оставио у Бранковини, нису га сачекали, него су се сви разишли. Он је сам сретао виђеније људе који нису хтели да приђу покрету, питајући: „како ће се све то свршити 2“

Прота је, међутим, свуда водио свог побратима, понављао свој ранији говор и претио свима који не буду пристали уз устанике. Ова његова пропаганда није остала бесплодна. Покрет се брзо раширио на целу област Колубаре, Тамнаве и Саве. Али, муниције није било. Прота се тада обратио Хаџи-Сали бегу у Сребрницу, старом пријатељу свога оца и одлучном непритатељу дахија; испричао му је историју Дели Ахмета и тражио барута.

Чим су уређене, устаничке чете кренуле су на Ваљево, чији је начелник (муселим) Пореч-Алија био врло омрзнут међу Србима. Оне су заузеле и запалиле варош истога дана, кад су Карађорђеве чете отеле Рудник.!)

Охрабрени оваквим успехом устаници су се почели спремати да нападну варош и град Шабац, али их је недостатак муниције задржао од тога. Прота“ је, услед тога, отишао понова

ју М. Ненадовић. Исто 77—78.