Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА П 25

на аустријску границу. Прешао је у царинарницу у Бољев-)

цима и упознао се са једним аустријским официром, поручником Лајтезером. Тај официр дао је проти идеју да се обрати српском

митрополиту у Карловце и надвојводи Карлу или главном ко- “У

манданту аустриске границе и да од њих БаТраКИ заштиту.

Осем тога, примио се да пошље писма, која прота буде написао. 1

Прота је у први мах оклевао. Он још није имао никаквих;

вести од Карађорђа, нити је знао да ли је он већ предузео какве ри |

кораке и код кога.. С тога се вратио преко Саве. Исте вече добио је писмо којим су га извештавали о бегству Турака из Ваљева и погибији једног турског одреда у Свилеуви. Прота је отишао и саопштио те вести Лајтезеру и он га је тада одлучио да учини кораке које му је саветовао. Сам му је донео мастила и хартије. Прота је тада прешао на Забрежје, једноме своме пријатељу, и ту је, клечећи, поред свеће коју је држао његов пријатељ, на једном троношцу написао два писма, једно за митропо полита Стратимировића а друго за генерала Генејна, команданта аустријске границе. У Он се трудио да им опише зулуме које је српски народ подносио од јаничара, план дахија по коме је требало погубити све српске кнезове а нарочито оне који су узимали учешћа у последњем аустро-турском рату и који су верно служили бечком двору, затим делимично извршење тога плана, бегство млађих људи у шуму и њихову чврсту одлуку да се туку до краја против Турака. Напослетку, молио је цара да спасе српски народ тиме што ће му дати муниције, оружја и официра.!)

Ова писма предао је прота Лајтезеру. После неколико дана стигла је муниција, али је за њу требало платити 600 форината, које су једва успели да сакупе.

Међутим, по заузећу Ваљева чете Јакова Ненадовића и Луке Лазаревића биле су опселе Шабац. Један део вароши био је “спаљен а Турци су се повукли у град. Тада су устаници „добили први топ. То је била једна црквена_ прангија, коју је "новосадски владика, Јовановић био дао да се поправи и послао је с муницијом и једним топџијом.

Овај неочекивани поклон обрадовао је много устанике. Да би охрабрили своје људе старешине су објавиле да је тај топ поклонио сам цар и да ће ускоро стићи и други топови и војници. Та објава утицала је снажно на морал трупа. Опсада Шапца је напредовала. И ако је топ био мали, његове су гранате почеле палити турске куће у самом граду.

Усред најжешће борбе пред Шапцом стигао је у стан опсадне војске одговор главног команданта аустријске границе. Генерал је известио проту да је, услед мира и великог пријатељства које влада између султана и аустријског двора, цару немогуће да пошаље помоћи Србима, али да је он сам готов да покуша да их измири с_дахијама.2) Шр-7=

у М. Ненадовић. Исто. 92—93. 2) Исто. 95—96.

~

>"