Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХ - 377

то извиди. Руски комесар је покушао да му објасни које су то нахије, али он је остао при своме. На крају је успео само да га склони да пође с њим на пут.

Они су отпутовали, 26. децембра за Видин, у пратњи Р.|! Сашаљског, другог руског комесара, Милосава Здравковића, Јосифа Милосављевића и инжињера Николе Радонића. Видински везир, Ибрахим паша изјавио им је да их не може пустити да прегледају границу, пошто зато није имао никакве наредбе од владе. Он је нагласио да тај преглед није ни могуће изврпити и стављао је чак у питање и српско право на одузете нахије. Руски комесар је одмах замолио руско посланство у Цариграду. да се потребни фермани израде и пошаљу. Његови пратиоци, Срби писали су у истом циљу српским депутатима у Цариграду. Тако су потребни фермани донети у Видин, 11. фебруара 1831. год. Али они нису били потпуно јасни. Турски комесар је тврдио да они имају да одреде границе које је Србија имала пре Карађорђева Устанка! Али руски комесар је успео да побије то тврђење. Тако су се најпосле споразумели, да Коцебу снима крајеве, кроз које ће пролазити а да Лебип ефендија прибира податке о томе коме су пашалуку кад припадали и да ли су за време првог устанка били под Карађорђевом влашћул) Лебип ефендија послао је одмах ферман босанском везиру и замолио га је да пошаље своје људе у Крушевац да тамо комисију дочекају. Комесари су отишли, најпре, у Брегово. Тамо су их дочекали кнезови, кметови и турски чиновници из Кључа и Крајине. На питање Лебип ефендије да ли су њихови крајеви били под влашћу Карађорђевом, они су, по наредби власти, одговорили да су увек припадали Видинском Пашалуку. Али кад је руски комесар отишао међу Србе и ставио им исто питање, он је добио потврдан одговор.) Такве одговоре добили су комесари и у Зајечару, Гургусовцу, Грамади, Бањи, Алексинцу и Крушевцу. Како људи босанског везира нису били још стигли, комесари су одатле отишли у Карановац, где се тада кнез Милош налазио. Видећи да је Намик-Али паша изгубио утицај у Босни, Милош се обратио свом пријатељу, Мустафа паши из Скадра, који је био у савезу с Босанцима против султана и замолио га је даон код босанских капетана изради да одобре преглед границе. Сашаљски је послат да обиђе терајеве новопазарски и"етаровлашки у којима Турака није било па према томе ни опасности за њега. Што се тиче Лебип ефендије и капетана Коцебуа, они су се вратили у Београд да тамо сачекају тражено одобрење .3)

Али имало је још једно важно питање које су Турци почели

1) Коцебу кнезу Милошу, 11 Фебруара 1831 г. (Исто. 312). 2) М. Здравковић и Ј. Милосављевић кнезу Милошу, 22 фебруара 1831 г. (Исто. 313).

8) Кнез Милош депутатима, 8 Марта 1831 г. (Исто. 314).