Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
378 : = ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ
; да заплећу. То је питање о исељавању Турака из Србије Чим је хатишериф донет у Србију, Милош је наредио Србима у Београду да не држе више под закуп турске куће и дућане, него да гледају да их откупе. Он је тиме хтео да покаже Турцима да им не остаје ништа друго него да своје непокретности продаду.!) Тако су Турци у Београду почели продавати своја имања Србима. Те продаје вршене су нарочито на дан објаве хатишерифа, кад су тамо многи Срби били стигли да присуствују читању тога акта. Тада су готово све турске куће у Београду и имања у околини продате Србима и уговори о продаји потврђени у мехћеми и у српском суду. Извесни Турци почели су да се селе Али кнез Милош је тада учинио једну ОеПИву погрешну, Место да њихово исељавање помогне свима тим је сажаљења 1 до пролећа,2)
Међутим турска влада је променила своју политику. Крајем новембра 1830. г. у руској Пољској је планула револуција. Турци су држали да ће тај догађај извесно за дуже време привући на себе сву пажњу руске владе и одстранити је од других питања. Услед тога решили су да не решавају ниједно српско питање, уверени да се руско посланство у Цариграду не може за њих енергично заузети, докле год Русија не буде савладала пољску револуцију. Тако је, 14 фебруара 1831 г., београдски везир добио једно писмо од Кајмакам паше који му је јављао
да је у хатишерифу само реч о продаји турских имања по _па-
ланкама и селима и о исељењу тих Ту и да ће се те продаје извршити тек после годину дана и под надзором нарочитих комесара турске владе и наредио је везиру да разашље татаре да врате Турке који су се већ били иселили из вароши и да настане да им се продата имања врате. После два дана београдски Турци су већ почели нудити Србима новац натраг и тражити повраћај продатих имања.)
Кнез је одмах протестовао код београдског везира, код руског посланика у Цариграду, код беглички ефендије и код српских депутата и тражио је да се та наредба повуче. У исто време известио је о теме и руску владу и молио је да руски комесар остане у Србији, про год сва та питања не буду решена.“)
Међутим важни догађаји почели су да се припремају на граници јужне Србије. Држање Мустафа паше из Скадра за време последњега рата није се могло допасти султану. Док је посто-
=
1у Кнез Милош Јефрему Обреновићу, 4 новембра 1830 г. (Исто. 317).
2) Б. Куниберт. Исто. 266.
3) А. Симић кнезу Милошу, 15 и 17 фебруара 1831 г. (М. Гавриловић. Исто. 314).
4) Кнез Милош графу Неселроде, 28 фебруара 1831 г. (Исто).. Истога дана кнез је захвалио цару на ордену Св. Ане 1 степена, који су му депутати Рајовић и Петронијевић донели из Петрограда. Они су били веома лепо примљени у Русији, али њихова је мисија била остала без икак-
ва утицаја на ток преговора у Цариграду.
Ре