Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА Хххх 379:

јала опасност од Русије он није смео ништа предузимати против њега, него га је наградио. Али, кад су руске трупе, у току 1830 г., напустиле турску територију, султан је решио да сломије моћ наследних паша и капетана, који су били најљући противници његових рефорама у војсци. На прво место ставио је Мустафа пашу, кога је хтео строго казнити за његово држање у рату против Руса. Крајем 1830 г. наредио је Мустафи да области, чију му је управу поверио годину дана- раније, преда еликом везиру Решид-паши, који је тада вратио у покорност албанско племе Тоске и бавио се у Битољу. Видећи шта султан смера, Мустафа му је одрекао послушност и почео се спремати за отпор. Он је успео да придобије на своју страну суседне паше из Елбасана, Призрена, Тетова, Скопља,Врање, Лесковца, Приштине, Пећи и Ђакбвице. Изгледа дасу му И главари арбанашких племена Тоске и Геге јавили да ће уз њега пристати, чим буде дошао у Охридл) Покрет је тако добио карактер верскополитички, уперен нарочито против султанових рефорама у војсци. Мустафа је тражио помоћ од босанских капетана па и од самога Милоша.

Још 30 јануара стигао је у Крагујевац један његов повереник с богатим даровима за кнеза Милоша и кнегињу Љубицу. Он је донео кнезу писмо којим му је Мустафа честитао хатишериф и берат и молио га је да речима његовог изасланика поклони поверење.2) Тако је Милош био обавештен о покрету и сазнао је да Мустафа схвата незгодан положај Срба и да с тога тражи од њега само тајну помоћ у новцу и храни а да му оставља да може заузети Ниш, чим албанске трупе буду стигле у Софију.)

Кнез Милош је обећао извесну помоћ Мустафи и охрабрио__ га је на отпор, рачунајући да ће турска влада, у-слумају-ако _уну-__ тарња борба—у- царевини буде узела шире размере, похитати да изврши своје обавезе према Србији.

У исто време известио је руску владу о припремама Мустафа паше, о понудама (!) које му је учинио односно одузетих нахија и искушењу у које га је довео, услед тога што турска влада не врши своје обавезе. Он је тражио упуства о томе како да се држи у тој борби и представљао је незгоду у коју Србија може запасти, ако Мустафа буде успео да потуче царску војску и да збаци султана. Граф Неселроде му је саветовао да ничим не помаже Мустафа лашу, пошто ће султан“ успети да савлада бун- товника, да турска влада мора извршити хатишериф, да Србија треба да остане покорна султану и да, на тај начин, да Русији могућност да је заштити.4) | | Сличне савете добио је Милош на скоро затим и из Цариграда. Турска влада била је неспокојна у погледу догађаја, јер

1) Исти истоме, 1 фебруара 1831 г. (Исто. 334).

2) Мустафа паша кнезу Милошу, 20 јануара 1831. г. (Исто. 336). 3) Кнез Милош генералу Кисељеву, 26 јануара 1831 (Исто. 397)5 %) Граф Неселроде кнезу Милошу, 8 марта 1831. г. (Исто. 338).