Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

"380 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

је велики везир имао мало трупа а побуна је била узела широке размере. То неспокојство појачано је било тврђењем аустриског посланика у Цариграду да је Милош, према извештајима

команданата Земуна, у споразуму с Мустафа пашом, да ће му прићи да би могао заузети нахије које треба вратити Србији и да су Срби већ хтели отерати Турке из Београда. Бојећи се да у том критичком тренутку не дође до побуне хришћана турски министри су тражили објашњења од српских депутата у Цари|граду. Пошто су и они и руски посланик демантовали те | вести, Кајмакам паша је једним писмом затражио од Милоша _ да Србију не меша у те догађаје и да пази да се никакво зло не деси народу.)

Милош му је отворено признао да је у преписци с Мустафом и његовим агентима, али једино ради тога да би био обавештен о плановима побуњеника и да би их могао саопштити турској влади и руском посланству. Уверио га је о својој верности султану, саопштио му је да је преко својих агената сазнао да велики везир има мало војске и молио је владу да је појача и да побуњеницима зада одлучан ударац, док се босанска господа свађају међу собом. Осем тога на крају је вешто додао да су границе Србије, тобож, у опасности и тражио је овлашћење да их брани. Сутра дан су и српски депутати отишли у министарство и

показали су превод писма које су они били добили од Милоша. Никад нису били тако ласкаво примљепи као тада.,,Такав је

од Милоша. У награду за своју верност он ће добити много веће повластице, него што се надао.“ Затим их је питао какво писмо жели Милош добити од владе. Они су одговорили да су све граиице Србијеу опасности од бунтовника а нарочито становништво у нахијама које треба вратити Србији и да кнез тражи овлашћење да их може, по потреби, и оружјем бранити.

Почетком Маја Милош је примио једно писмо од беглички ефендије којим му је, у име владе, ставио у задатак да посредује код арбанашких а и босанских паша и овластио га је да им 6. обећа султанов опроштај, али да претходно поднесу влади своје услове. Осим тога тражио му је да забрани извоз хране у побуњене области.

У исто време депутати су кнезу доставили савет руског посланика да одмах забрани извоз хране, да објави своју верност султану, да изађе на границу, али да не напада побуњенике да не би навукао несерћу на своју земљу и уверавали су га од његове стране да ће, ако буде учинио услугу-султану, моћи добити још веће повластице .1)

Међутим, Мустафа је, пошто му је обећана помоћ из Босне био кренуо против великог везира. Стигао је, 59 априла, у Скопље,

1) Депутати кнезу Милошу, 2 маја 1831. (Споменик Срп. Краљ.

Амадемије. ХХХУП. 157—163). 2) Исто.

одговор — рекао им је Реис ефгидија — влада и очекивалућ _

Баати=