Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХП 391

Посланик је примио Теодоровића тек 24 децем је од њега добио обавештења о узроцима оуне у еру нерачкој Нахији, обећао му је да ће се одмах енергично заузети код турске владе у корист побуњеника и уверио га је да и кнез Милош и српски народ уживају потпуну милост цареву. Чудио се што се кнез жали на његово недовољно заузимање за српске ствари и уверавао га је да је већ склонио турске министре да приме све границе по израђеној карти и да они сад раде само на томе да се у одузетим нахијама поставе старешине које не би зависиле непосредно од кнеза, али да је он то енергично одбио. Признавао је, међутим, да се ствари споро решавају, али је тврдио да томе нису криви ни он, ни турска влада, него нарочито рат с Египтом. Затим је објаснио Теодоровипу да је циљ цареве политике да се очува Турска Царевина и европски мир, да 1 велике услуге султану и да ће султан са захвалношћу извршити уговоре које је с царем закључио. Рекао му је да се није надао таквој захвалности од српских старешина, али да ће и даље задржати симпатије према кнезу и народу и да ће се за српске ствари заузимали. Кнежева намера да пошаље депутацију у Петроград није му се допала, пошто, по његову мишљењу, не би могла утицати на преговоре с турском влалом, али се није противио одласку Теолоровипа из Цариграда. Препоручио је само кнезу да се не меша у буну у одузетим нахијама, из разлога што би тиме не само изазвао негодовање код цара, него би од њега могао направити највећег кепријатеља, пошто он мрзи бунтовнике и труди се да Турску од њих сачува. „Што се тиче независности Грчке и Белгије — рекао му је — «коју ми сад напомиљете, као што сте ми је у време пољске боуне напомињали, из тога видим да се у ваше старешине уселио дух револуције. Ви не можете |ош тражити независност а временом све може бити, јер царства велика падају а мала се дижу.“

У тренутку када му је посланик те речи изговорио у љегов је кабинет ушао Муравјев. Пошто му је представио српскога депутата, послапик му је саопштио новости из Србије и бриге које кнезу задаје нестрпљење српских старешина. Муравјев је тада три пута запитао Теодоровића да ли Србија признаје заштиту Русије. Када му је Теодоровић дао потврдан одговор, он му је рекао да Срби треба да слушају руске савете, да је Русија силна и да ће она своје уговоре извршити па радили Срби на томе или не. Осем тога додао је да се већ може сматрати да је египатско питање свршено и обећао је да ће српска ствар бити уређена за два лана.1)

Уврзо по том разговору руски посланик је затражио од турске владе да правгдну тужбу побуњених Срба одмах испита, да отете девојке врати и да незаконите дажбине у тим крајевима укине. Другог јануара 1833 г. поднели су и српски де-

1) Л. Теодоровић кнезу Милошу, 26 децембра 1832. (Исто. 426—8).