Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
392 Е ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ
путати сличну представку Реис ефендији. Он је одмах одрелио једног свог чиновника да оде у Србију па дас београдским везиром извиди отмицу Вренчевића и остала турска насиља. „Ако су девојке узрасне — рекао је турски министар тумачу српске депутације — и потурчиле се својевољно, онф ће остати Туркиње; ако су малолетне и натеране да турску веру приме, она ће се предати кнезу Милошу; они пак који су их силом отели и приморали их да се турче, биће оштро кажњени,“1)
ИЕ 6
Долазак турског комесара у Србију. Суђење Вренчевићима и ослобођење девојака (12 фебруара 1832 г.). Скупштина српских судија и капетана у Крагујевцу. Њено мишљење о држању Србије у питању о присаједињењу одузетих нахија. Решење да се пошаље нова депутација у Цариград. Упуства новим депутатима. Одговори кнеза Милоша графу Неселроде и Родофиникину.
Муса ефендија, комесар турске владе стигао је, 20 јануара 1833 г., у Крагујевац. Милош је одмах настао да за Србе задобије београдског везира а преко њега и самог комесара. За ту услугу обећао му је 25,000 гроша.2) Хусејин паша, који је баш тада био постављен за управника Румелије, радо се одазвао његовој жељи. „ја знам — рекао је он Алекси Симићу да Милош бегу није стало за оним девојкама да се врате, него да је његова жеља да му оне нахије дођу чим пре у руке и зато ја ћу се о томе постарати колико могу.) Осем тога, чим је везир послао човека да оптужене Вренчевиће с отетим девојкама доведе у Београд, Милош је поверљиво препоручио вла стима да се постарају те да се матере отетих девојака састану са својим кћерима где на путу, да их наговори да остану верне хришћанској вери и да им обећају да ће их кнез узети у заштиту и удати их за добре људе.%) У
Пошто су се састале са својом родбином у Јагодини, девојке су, 7 Фебруара, доведене у Београд. Милош је тада турском комесару већ био дао на поклон 5,000 гроша.5)
Суђење је извршено 12 фебруара. Чим је утврђено да су | силом одведене и потурчене а да су остале хришћанке, девојке | су одмах ослобођене и предате Србима. Та пресуда добила је "много већи значај, него што га је ствари, имала. Њом је турски УЛ сутвраи пир етИИан ска нелеани паге у неку руку јоправдана побуна српских сељака у Крушевачкој Нахији и "суседним крајевима. Њен је утицај био тако јак да су Турци,
1) Депутати истоме, 5 јануара 1832 г. (Исто. 429).
2) Јефрем Обреновић кнезу Милошу, 21 јануара 1833. (Исто. 431).
3) Кнез Милош Јефрему Обреновићу, 20 Јануара 1833 г. (М. Петровић. (Исто. 1. 256).
4) Исти Милети Радојковићу, 2 фебруара 1833. (М. Гавриловић. Исто. 431).
5) Исти Ј. Обреновићу, 8 фебруара 1833. (М. Петровић Исто Т. 265)