Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ЕВРОПА хххи 393

који су дотле били остали у Параћину, Ражњу, Алексинцу и Крушевцу, напустили те вароши и повукли се на југ.1)

За време док је то суђење припремано, Милош јеу Крагујевцу, одржао скупштину судија и капетана. Он је тачно изложио дотадањи безуспешни труд српских депутата и руског посланика у Цариграду да се нерешена питања сврше. _Набројао им је насиља која су извршена у крушевачком и њему суседним крајевима и која су изазвала побуну тамошњег народа, Скренуо им је, најпосле, пажњу и на то да тим крајевима прети опасност од упада Турака и Арнаута и тражио је мишљење скупштине о томе како да се држи Србија, ако до таквог упада дође. .

Чланови Народног Суда, као највише установе у земљи, дали су мишљење да би, пре свега, требало молити владе турску и руску да ти крајеви буду предати на управу кнезу Милошу или бар да буду обезбеђени од турскога насиља до њихова присаједињења Србији, али да би свг те крајеве, у случају ако Турци буду напали на њих, требало оружаном руком заштитити. (С тим мишљењем сложили су се,у главном, и остали чланови скупштине. Што се тиче народнога расположења према потлаченој браћи, све су старешине увериле кнеза да ће им сав народ, на први његов позив, притећи у помоћ,2)

Милош је усвојио то мишљење. Да би убрзао решење тога питања нашао је да би најбоље било одмах послати два нова депутата у Цариград, који ће турској влади и руском посланику представити невоље побуњених крајева и молити их да се границе једанпут одреде, па ма и до линије за коју се они буду сложили, да се само учини крај дотадањој неизвесности и да се народ очува од насиља. За случај, ако Турци, пре него што о томе из Цариграда буде стигло икакво решење, буду напали на побуњене крајеве, налазио је да не би требало чекати ни један тренутак, него да би Срби, не жалећиниимањани живота, требало да се дигну и да заузму границе које је Србија имала приликом потписивања Букурешког Уговора.3)

И ако је одмах по закључку скупштине добио из Петрограда обавештења о новој политици Русије према султану, против Мехмед Алије и позив одстране цареве да се држи те политике и дасе уздржава од свега што би могло бити непријатно турској влади,5) Милош је налазио да само претњама и буном може добити одузете нахије.

„Услед тога он је одмах, чим су народне тужбе из побуњених крајева преведене на француски, одредио за депутате у Цариград Стојана Симића, члана Народног Суда и_Д- Давидовића, секретара“ кнежевске канцеларије. Наредио им је да те тужбе

1) Кнез Милош Сашаљском, 8маја 1833. (М. Гавриловић. Исто. 434). 2) Одговор чланова Народног Суда, од 5 фебруара 1833. (Исто. 438). 3) Исто. 441.