Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ххХП 395. ·

У исто време кнез је одговорио графу Неселроде и Родофиникину да је положај врло тежак и да ће мучно моћи да задовољи захтеве руске владе односно одржања реда.)

Кнез је преписе тих писама предао депутатима и наредио им је да замоле руског посланика да о свему извести своју владу и да им, пошто буде добио одговор, отворено каже чему се кнез може надати, те да према томе или напусти престо или да и он

„узме пушку по ереди пак с народом и пред народом... да иде куд он пође.“ 2)

Ш.

Долазак нових српских депутата у Цариград. Изјава Реис ефендије. Протести кнеза Милоша против одлагања преговора и претња да ће послати депутацију у Петроград. Изјава рускога посланика депутатима о одлагању преговора. Нова изјава Реис ефендије да се границе Србији не могу одредити. Претња кнеза Милоша да ће дићи буну. Корапи графа | Орловатт-"Бутењева у корист решења питања о границама и њихови савети | депутатима да мало попусте. Савети депутата кнезу да диже Бел '

ови српски депутати стигли су У Цариград > = парта. Тих је дана вођена тамо жестока дипломатска борба између Русије и Француске: Француски посланик тражио је да се руска Фа тај стигла у Цариград, у помоћ султану против Мехмед Алије, врати у Русију. И покрај забуне у којој се тада налазила турска влада, Реис ефендија је, чим је прегледао тужбе Срба из побуњених крајева, примио Симића и Давидовића и изразио им своје највеће чуђење поводом ужаса које су извесни муслимани починили у тим крајевима.

Али руски посланик, веома заузет решењем сукоба између Турске и Египта, није их могао одмах примити. Очекујући да их позове они су добили нова упуства од кнеза Милопта.

Писмо које му је руски посланик послао, 13 фебруара, произвело је мучан утисак на кнеза. -Мосланик га је известио да је турска влада с оправданим жсаљењем примила вест о буни у [0– морављу, помињао је само Србе #26 покретаче буне и саветовао му је да за решење српских ствари стрпљиво сачека свршетак преговора који се воде у Цариграду. Милоја је пао у јарост и одмах је одговорио посланику и обратио се у исто време и депутатима. Поменуо је страшна насиља која су Срби претрпели од Турака и нагласио је да су они у очајању устали против насилника, али не и против султана. Место да принуди турску владу да изврши своје свечане обавезе према Србима — писао је он — Русија јој попушта, саветује им мир и у недоглед одлаже бескорисне преговоре. Међутим Србија у ствари тражи од Русије само оно што јој је зајемчио Букурешки Уговор а то је цена којом је Русија платила савезништво Срба и њихову одлуч-

ки 5 Кнез Милош графу Неселроде и Родофиникину, 12 фебруара 1833. т

2) Упуства, од 12 фебруара 1833. (Исто).