Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

396 ЕВРОПА и ВАСКРС СРБИЈЕ

НостШ што се нису Хтели сами помирити [6 · Турском, која им је онда

нудила „већа права него што данас ишту“. "Србија је једанпут услед непријатељства Русије према Турској подјармљена, нека и други пут због пријатељства и савеза Русије с Турском буде потлачена. Ако се она тада своје заштите над Србијом не по„стиди, неће ни српски кнез с народом имати чега да се постиди. Хладноћа према Србима не може бити последица воље цара Николе и „правих и великодушних Руса“, него резултат попуштања тобожњих Руса који тежећи за страним ореднима, нису вршили праву вољу цареву (алузије на Коцебу-а). Услед тога изјавио је да ће у случају, ако руски посланик не буде одмах уредио српске ствари, послати у Петроград једну депутацију „од неколико старих и правих свакога рода Срба“ и учинити апел на праве Русе и на самога цара.!)

Двадесет трећег марта депутати су добили ново писмо од кнеза, којим им је јавио да ће послати депутацију у Петроград, пошто налази да је то једини начин на који може народ умирити и одржати у покорности.2)

Руски посланик примио је српске депутате, тек 27 марта. Одмах им је саопштио да је Турска запала у опасност и да ,„„њен опстанак виси о концу“; да Србија „представља једну капљу у океану који је узмућен и да ће у случају, ако се океан стиша и капљи бити добро, иначе ће бити прогутана“; да није време ни мислити“ о српским стварима а камо ли радити на њима и да се, због тога, оне морају одложити. За тим их је уверио својом чашћу да ће, чим се прилике буду промениле, енергично покренути и свршити српске ствари.) Е

Међутим, чим је на скоро за тим велика опасност за Турску | прошла, Реис ефендија је од једанпут изјавио српским депутатима | да се границе Србије не могу одредити и да би сваки покушај у. том погледу наишао на несавладљиве тешкоће.)

Ова изјава произвела је тежак утисак на депутате. Али они су убрзо примили пријатне вести од кнеза. Милош је, 26. априла, дознао да је нови београдски везир, Веџи паша добио харачке признанице из Цариграда. То је значило да турска влада није имала намеру да изврши одредбе и ериђа од 1830.г.

Огорчен, Милош је питао депутате да ли је то резултат писама руског посланика којима је обећао да ће што пре уредити српске ствари. Он им је наредио да га замоле да те ствари одмах уреди, иначе је претио да'ће дићи буну и да ће „ код Ниша стати с оноликом силом, колику је Ибрахим (паша) код Кутаје Порти противставио“ и да ће онда, као Мехмед Алија, „из логора

1у Кнез Милош депутатима, 5 марта 1833. Исти Бутењеву, 14 марта 1833. (Исто. 445—6). _

2) Исти депутатима, 14 марта 1833. (Исто. 447).

3) Депутати кнезу Милошу, 5 априла 1833. (Исто. 447—8).

ау Исти истоме 26 априла 1833. (Исто. 457).