Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХИ 397

с турском владом преговарати.) После неколико дана они су добили од кнеза поверљив извештај о томе да је из Аустрије већ набавио знатну количину оружја и муниције; да му, не само из Босне и Херцеговине, него и из Црне Горе, Албаније и Бугарске стижу посланици и вести да сав тамошњи народ жели сјединити се са Србијом и да ће он послати своје људе и спремити их за устанак. „Нећу се ја више руској политици на жертву приносити —- писао им је он. Да знам да ће ме овај корак отечества, достоинства, па и самог живота мог стати, нећу од њега одступити.“2)

Депутати су одмах учинили потребне кораке у руском посланству да покрену преговоре за решење српског питања, али без довољно успеха. Руси су тада водили с Турцима преговоре за закључење савеза између Турске и Русије. Сва остала питања била су тада за њих од споредног значаја. Граф Орлов, који је почетком Маја стигао у Цариград, као командант руских трупа послатих у помоћ Турској, тражио је, истина, од султана да, пре свега, реши српско питање и да се на тај начин бару неколико одужи цару за услуге које му је учинио у његовом заплету с Мехмед Алијом, али је, у исто време, саветовао српским депутатима да у питању о границама попусте, бар у ономе што не би битно штетило српске интересе и уверавао их је да би се то допало и самом цару. Бутењев је био још попустљивији и одговарао је депутатима, који су често ишли у руско посланство, да је заузет и да нема времена да се бави српским стварима.

Да ли услед тога корака графа Орлова или услед бојазни од шире побуне у одузетим нахијама, Реис ефендија је изменио своју ранију изјаву. Рекао је депутатима да ће одузете нахије

Т,

бити враћене Србији, али да се при том а 0

кланцима, великим горама и рекама; да се око Беогр; обележити земљиште, које ће остати под влашћу Т а му-

ака; слимани могу остати бији под српским законима и да кнез. Милош мора доћи у Цариг подворење султану .3)

Видећи да руска интервенција није довољно енергична и да српско питање неће бити скоро решено мирним преговорима и знајући е друге стране да је Турска остала без војске и да јој није до рата, депутати су дошли до уверења да ће бити најбоље да кнез изврши свој план о побуни осталих одузетих нахија. и да на тај начин принуди Русију и Турску да српске ствари коначно уреде. „Већ нам дозлогрди овакво. извијање и оклевање — писали су они тада у Србију —зато и велимо да је право

да Господар покулша“ерећу заузимањем предела. Биће, Бога ми, _ као и са звонима у Београду и као са спахилуцима: узео, па ето ти! Ко ће му их опет отети2 _Јоште кад би у оном трку и

1) Кнез Милош депутатима, 26 априла 1833. (Исто. 449—50). | 2) Исти истима, 28 априла 1833. (Исто). 3) Депутати кнезу Милошу, 16 маја 1833. (Исто. 457,.

| Ј |

|