Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

398 - ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

све шанчеве и Ћуприју срушили, Турке принудили да продаду имања, пак да одлазе, ето ти слово хатишерифа приведено у дејство по свима тачкама...... Само што ми не бисмо сад још бунили Албаније, Босне, Булгарије и проч., него би само заузели пределе отргнуте, пак ако би ко ударио и на њих и на нас, онда _и онде да бунимо, нек је већа гунгула. Турци нису ни онако сад у стању војевати с киме, а Русу зар неће поднети образ бити нас и покоравати. Било би као-и-с-Мехмед- Алијом: што узго, задржао, што искао, дали му, патесе тенпо- мир закључио! 1)

Буна у одузетим нахијама. Војна помоћ кнеза Милоша побуњеницима. Кнежева сламација тамошњем народу. Кнежеве мере за одбрану нових граница. Његов извештај о буни српским депутатима у Цари-

граду. Признање нових граница Србије од стране турске владе. Народно весеље 7 окотају та“ кнеза Милоша о коначном приса-

једињењу одузетих нахија. , Међутим Милош је већ био приступио извршењу свога плана. Почетком Маја он је својим повереницима у одузетим нахи-

јама, које су још биле под турском влашћу, упутио наредбе да

побуне народ против тамошњих Турака. Устанак је плануо

8. маја“ "у Енрљигу ој) “сутра дан у Црној Реции у Бањи) а за

тим у гургусовачком и зајечарском крају. Уорзо затим побу-

нили су се и Срби у Крајини и истерали су из Неготина Абдул агу, тамошњег турског војводу.“)

Како су устаници били наоружани већином батинама и секирама — у Крајини није било ни педесет пушака — они сузатражили помоћ од кнеза. Милонг је одмах наредио војну приправност у целој земљи, послао је по једног капетана и извесан број оружаних људи у сваки побуњени крај и њима је за старешину поставио Милету Радојковића, члана Народног Суда.5)

Тринаестог_ маја кнез је упутио народу у тим крајевима прокламацију котемеје обећао да ће народ од „нападенија зулумћара бранити“ и одржати реди поредак; изјавио је да зна „да се народ није дигао против цара, него против зулумћара, који народпротив царске воље угњетавају, глобе и муче“ и додао је да би боље било да „ватра није планула“, него да су сачекали да на миран начин буду ослобођени зулумћара и уједињени са Србијом.5)

Убрзо затим отерани су и Турци, који су се још држали у шанчевима у Бањи и у Гургусовцу, порушени-су сви шанчеви

ту Д. Давидовић и С. Симић Л. Теодоровићу, 16 маја 1833. (Исто.

452). 2) Ј. Вељковић М. Радојковићу, 7 маја 1833 г. (Исто. 453). 3) Д. К. Јовановић. Црна Река. (Гласник Српског Ученог Друштва.

-Св. 54. стр. 251—2). 4) ИМ. Марковић кнезу Милошу, 1! маја 1833. (М. Гавриловић

Исто. 454). 5) Распис свима капетанима, од 16 маја 1833. (Исто). 6) Прокламација, од 13 маја. (Исто. 455)..

а а а су

је,