Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХП : 399

осем оних у Неготину и у Зајечару и постављене судске и полициске власти и у тим крајећима.

Међутим Милош је, још 15. маја, известио генерала Кисиљева, команданта руских трупа у Влашкој и у Молдавији о тим догађајима уверавајући га да су их Турци својим насиљем изазвали. Осем тога ставио је на знање видинском везиру да ће сваки напад на те крајеве енергично одбити.) У исто време јавио је и депутатима у Цариград да су Турци изазвали нереде и да је он заузео нахије. „Није већ више дванаест нахија-у-Србији — писао им је он — него осамнаест. _ Све то једним је одушевљено духом; све се то братски изљубило и једно другом тврду веру. задало да ће се до капље крви бранити, ако би ко свето им обеБано присаједињење свију предела у једно нарушити хтео!)

Пошто је извео ава но КИ НенолИ ПЕТЕ О ОЕТЕЕР ИЕ одушевљених бораца и раздао народу оружје, Милош је чекао да види шта ће турска влада на све то одговорити. И на тај одговор није дуго чекао.

Петога јуна стигло му је у Крагујевац извешће од депутата из Цариграда да је турска влада, на конференцији коју је, 28 маја, одржала с руским послаником, присталада се Србији даду границе, по карти коју је израдио руски комесар, Коцебу.3) Та вест изазвала је велико одушевљење итај важни догађај прослављен је у целој Србији благодарењем у црквама и народним весељем. Десетог јуна кнез је једном прокламацијом службено оојавио народу да су свих шест одузетих нахија присаједињене Србији. Осем тога послао је знатне новчане поклоне члановима српске депутације у Цариград и изразио је руском посланику, Бутењеву и графу Орлову најусрднију захвалност на њиховом заузимању за Србијузу реј ПН Е

А

1) Кнез Милош М. Радојковићу, 17 маја 1833. (Исто. 456). 2) Исти депутатима, 18 маја 1833. (Исто. 458).

3) Ј. Јакшић депутатима, 8 јуна 1833. (Исто. 463).

4) Кнез Милош Бутењеву, 24 јуна 1833. (Исто).