Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА. [.

Захтев тј владе да се Турцима за исељење остави рок од шест година а да београдски Турци остану где су. Расположење руског посланика и графа Орлова да учине тај уступак турској влади. Опозиција. српских депутата. Писма графа Орлова и Бутењева кнезу Милошу, од 11 јуна 1833 г. Мишљење Д. Давидовића. Одговорл кнеза Милоша, од 24 јуна 1833 г. Српски услови.

Међутим на конференцији, од 20 маја, на којој је турска влада дала пристанак на коначно присаједињење одузетих нахија, Реис ефендија је тражио да Русија, у накнаду за то, учини један уступак Турској. Тај се уступак тицао Турака који су становали у Србији. Према одредбама оделитог акта Акерманске Конвенције и хатишерифа од 1830 г. Турци који су живели у селима и паланкама (варошицама) имали су да продаду своја добра и да се иселе из земље а Турци, који су становали у варошима поред градова имали су, такође, да продаду своја добра и да се или населе у градовима, као њихова посада, или да се иселе из земље. _Реис ефендија је тражио од руског посланика да се Турцима из села и паланака остави за сеобу рок од шест година а да Турци из вароши поред градова остану и даље где ' су. Бутењев и граф Орлов, који је седници такође присуствовао, нису пристали на ту накнаду. Али како су посланику упуства из Петрограда препоручивала умереност у тумачењу уговора, Бутењев је, после конференције, известио турску владу да јој за иселење Турака из Србије може оставити рок од четири године..!)

о

Поводом тога одржана је, 8 јуна, нова конференција. Турски министри су доказивали да је тај рок недовољан и трудили су се да Турке из Београда изузму од те одредбе. Бутењев је пристао да продужи рок за исељење од четири на пет година, само под условом да он важи и за Турке из Београда. Али Турци нису хтели на то никако пристати. Наводили су дау свима државама извесан рејон око тврђава припада самим тврђавама и да би, према томе, требало и њима оставити рејон бар за београдски град, пошто су они оставили Србима све остале вароши поред градова. Доказивали су да би било постидно

1) Исто. 465.