Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

РЛАВА хХхххХШ __ ада

за турску владу да власт султановог представника у Србији, на граници Аустрије, досеже само до градских зидова, да је Србија готово независна, али султанова покрајина и да би од тога требало оставити извесан траг. Напоменули су да је турска влада попустила Србима у свима питањима и дала им чак и наследно кнежевско достојанство и да би било право да и они њој учине нешто по вољи. Напослетку изјавили су да ће за то молити и самога цара Николу.

Бутењев и граф Орлов налазили су да је тражење турске

владе оправдано, али нису хтели дати одређен одговор, док се не буду споразумели са српским депутатима и док се не буде

нашао начин на који ће Срби и Турци моћи мирно да живе једни |

поред других.

Посланик је примио српске депутате, 10 јуна. Пошто им је саопштио све захтеве и разлоге турске владе, депутати су се трудили да их побију. Тврдили су да је тражење рејона око београдског града противно уговорима и хатишерифу; да Србија није независна, него султану плаћа данак; да су градови у рукама турске владе а Срби под турским топовима; да инвеституру кнезу даје турска владаидаонод ње зависи у толико више што

„га Русија једнако тера да буде у покорности султану. Русија — разлагали су они даље -—— може принудити Србе да уступе Београд, али „то би било насиље и противно уговорима и свим досадањим увегравањима руске владе и руске заштите“. Сви ратови које је Србија водила, сва проливена српска крв, све молбе српскога народа ишле су само на то да се опросте Турака. Како могу сада Срби живети с Турцима.с-којима су се до јуче клали 2 Београдски су Турци најгори зулумћари; то су све сами Арнаути и Бошњаци. Уступањем вароши Београда Турцима нанета би била огромна штета Србима, пошто је то једино место погодно за трго-

вину. Како Срби не могу остати заједно с Турцима значи да.

сад треба сасвим изврнути смисао хатишерифа и натерати Србе, да се они, место Турака, из Београда иселе.

Разлози које су депутати давали били су веома јаки али нова руска политика према рака аиеналан ерла излет ан рути и тај уступак. Пошто Бутењев није могао изаћи на крај с депутатима, он је отишао графу Орлову. Мало доцније позвати су К њему и депутати. Он их је љутито примио, Пребацио је Србима што су заузели одузете нахије, називајући то насиљем и додао је да је видински везир повукао своју војску, чим је примио писмо генерала Кисељева а да Срби нису своју војску растурили, него и даље земљу заузимају. Депутати су одговорили да о томе немају тачних извештаја, али да знају да је народ наоружан и да се свашта може догодити. Он језа тим прекорео Србе да „само гледају да за себе гутају а другоме ништа да не оставе; датраже,да Турци њима све испуне аони њима ништа;“ да хоће независност, али да то не могу добити и да је оно што

Ен 26

урин