Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

даване играти

- 402 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

је већ добивено народу довољно. На крају је тврдио да су се Турци из присаједињених нахија већ иселили к да ће се они који живе у Србији иселити у року од пет година. Што се тиче вароши Београда изјавио им је енергично да пе турској влади учинити по вољи и да ће се за такво решење заузети код цара, по повратку у Петроград. Затим им је пријатељски препоручио да буду умерени, уверавајући их да ће изгубити милост и наклоност цареву, ако Турке буду насилно истерали. Депутати су остали при својим захтевима и молили су Бутењева и графа Орлова да они кнезу Милошу изнесу своје разлоге, додајући да ће их он саопштити народу, а да ће он извесно бити незадовољан и да ће се жалити цару. Граф Орлов је пристао на то. Како му је изгледало да је зебња Срба од београдских Турака неоправдана, пошто ће они, као поседници, имати и сувише разлога да живе лепо и у љубави са Србима, он је тражио да и депутати ствар што боље представе и образложе кнезу и да му саветују умереност. Препоручио им је да то без одлагања учине, како би то питање могло бити свршено одмах у Цариграду.)

Сутра дан је граф Орлов писао кнезу Милошу и представио му је тражење турске владе да Турци остану у Београду, као оправдано. Тврдио је да би Београд био лишен одбране, кад би турски гарнизон био ограничен само на градске зидове и да о таком ограничењу нема ни помена ни у уговорима, ни у хатишерифу од 1830 г.; да је турска влада тиме што је пристала да исели Турке из осталих вароши које се налазе поред градова, показала да има обзира према руским захтевима и према унутарњем спокојству Србије; да то њено тражење диктира њена брига за одржањем и да је готова да се за то обрати и самом цару. Услед тога он је тражио од кнеза услове, под којима би се могао обезбедити миран, заједнички живот Србима и Турцима у вароши Београду, додајући отворено да ће тражење турске валде наћи одзива у Петрограду, пошто царева наклоност према Србији не иде тако далеко да у њој уништи турску врховну власт, него да јој само обезбеди унутарње благостање под влашћу Турске Царевине. У истом смислу писао је кнезу и Бутењев.2)

Држање графа Орлова и Бутењева у том питању изненадило је српске депутате. Давидовић, који је иначе врло вешто и енергично бранио српске интересе, држао је да то није „из главе императорове“, него да они попуштају да „полумесец добију за награду“. „Сад Руси — писао је он кнезу — хоће да се покажу великодушни к султану а о туђем трошку и о трошку Срба за које су до јуче Београд држали, а данас га пуштају.з)

1) Депутати кнезу Милошу, 13 јуна 1833. (Исто.) 2) Граф Орлов истоме, 11 јуна 1333. Бутењев истоме, истога дана.

(Исто. 470). - Е . 3) Д. Давидовић кнежевској канцеларији, 22 јуна 1853 г. (Исто. 472—413).