Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
ГЛАВА Н 31
утврдили са београдским Турцима. Карађорђе је пристао на то, али им је забранио да излазе у села. Један одред устаника из околине остао је да чува улазак у град а остала војска кренула је пред Београд. |
У почетку Јуна околина Топчидера-нредстављала_је слику великога логора. Устаничке чете, које су се дотле засебно бориле, биле су сад претворене у доста јаку и уређену војску. Главни лиферант српске војске, Стеван Живковић подигао је био у Земуну једну фабрику, у којој је 60 Јевреја радило за Србе муницију и она је, у бурадима, преношена преко Саве у Београдски Пашалук). Устаницима су већ били почели стизати у помоћ и официри. То су били већим делом Срби, који су као аустриски официри служили у последњем рату против
им
Турске. Они су снажно појачали устанички официрски кадар
и помогли организовању војске. Један од њих, Петар Новаковић, звани „Чардаклија“, привукао је брзо на себе пажњу главних старешина.
Служећи као капетан у аустро-турском рату он се оженио једном Рускињом, која је неко време провела у Будиму, код руске принцезе Александре Павловне, жене надвојводе Јосифа. Покренут осећајима „словенске солидарности“ и дивљењем за отаџбину своје жене, он је, одмах по свом доласку код устаника, настао да њихове старешине увери да су Срби и Руси исте расе и вере. Величао је снагу Русије и живо радио код њих да моле цара Александра за заштиту. То је било ново за устанике, који су о Русији знали само толико колико је о њој било помена у народним песмама. Како султанов одговор на њихову молбу још није био стигао, старешине су, после зрелог саветовања, решиле да пошаљу једну депутацију у Петроград. У ту депутацију одређени су били капетан Чардаклија, прота Матија. Ненадовић и Јован Протић, један од виђених Срба из пожаревачке нахије. Молба за цара била је написана 27 јула и остало је само да се утврди дан поласка депутације2).
У томе је стигао један турски курир с писмима босанског
везира за Карађорђа и београдског пашу. _Ебу-Беки Паша им је јављао да му је султан ставио у дужност па у ОграА и да поврати мир у пашалуку борбуз). ЈГ (
о
1) М. Ненадовић. Мемоари. 11 изд. 111—113.
2) Исто. 114—115. Ст. Новаковић. Васкрс дросаве српске. Београд 1904. 30—31.
У) М. Ненадовић. Мемоари. 11 изд. 115.
а“
и тражио је од њих да обуставе -