Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

-30 ЕВРОПА И РАСКРС СРБИЈЕ

дахије врше над Србима, изјавили су му да је њихова последња нада да их руски цар узме у заштиту „као што заштићава Крф, Влашку и Молдавију , известили га да су поднели молбу Сул-

-тану и молили су га да се-за њих заузме.!)

Међутим, устаницима је ваљало побринути се о управи и одбрани земље, која је већ била ослобођена а тако исто и о будућој акцији. Како им је пре свега, требало новаца, они су одлучили да закључе један зајам од 50.000 гроша, код српских трговаца у Земуну. Ради тога упутили су им једно писмо, с потписима више од 50 старешина и замолили их да своје улоге -предаду тамошњем трговцу, Стевану Живковићу.“)

У току тих саветовања стигло је Карађорђу једно важно писмо. Миленко Стојковић, један од првака пожаревачке на"хије, позивао га је да дође пред Пожаревац, који су Срби били "опсели.

Б | ЈУ.

Устанак у источном делу пашалука. Миленко Стојковић и Петар „Добрњац. Опсада и предаја Пожаревца (крај_Маја—+804). 'Поравњање -са смедеревским Турцима. Први зајам устаника у Земуну. Досељавање “српских официра из Аустрије. Капетан Чардаклија. Одлука да се пошље депутација цару Александру. Порука Ебу-Бекир паше, босанског везира. Обустава непријатељства (јуна 1804.).

Као год у Шумадији и у Мачви дахије су, и у Браничеву, биле означиле виђене Србе, које треба посећи. Неки од њих успели су, такође, да се спасу од својих џелата и да се склоне у шуму. Сазнавши да је устанак на другој страни Мораве већ почео, они су напали Турке и потисли их у варош. Почетком Маја српске чете, под командом Миленка Стојковића, Петра Добрњца и других првака ослободиле су била сва села и опселе и главну варош, Пожаревац. Опсада је била тако потпуна да су Турци после неколико дана били принуђени да се предаду. Бојећи се, без сумње, освете тамошњих Срба, они су тражили да се предаду Карађорђу. О томе је нарочитим писмом извештен Карађорђе и позван да дође пред Пожаревац.

Карађорђе је одмах пошао, у пратњи неколико старешина. с нешто трупа и једним топом. Пожаревачки Турци предали су му варош и њима је допуштено да се повуку у Видин, али да Србима оставе велику количину оружја и стоке. Плен је подељен старешинама и устаницима из тога краја и издана им је наредба да ускоро дођу у главни логор устаника код Београда. На путу за Београд Карађорђе је застао са својим трупама -пред Смедеревом. Турци из града. замолили су га да их не дира, обећавајући да ће се држати свега онога што Срби буду

ту Писмо српских старешина руском посланику Италинском, год 15 маја 1804. (М. Вукићевић Карађорђе. 1. Прилози 19)

2) Писмо српских старешина земунским трговцима, од 27 маја 1804. «(Голубица. У. 295—297).