Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

406 _ ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ 4 «

Пошто је те услове прочитао руски посланик је нашао да су правични и умерени и обећао је депутатима да ће о њима водити рачуна, када буде стигло решење из Петрограда. У исто време препоручио им је да Турцима не кажу да у тим условима има помена о праву да Срби,у извесном случају, могу тражити исе-

ење Турака, јер се то право разуме само пе себи.)

П.

Одлуке цара Николе у корист београдских Турака. Услови под којима Турци могу остати у вароши Београду и одредбе о исељењу Турака из осталих места (17 септемора 1833). Покушај турске владе да смањи учињене уступке Србима (Октобар и Новембар 1833). Израда хатишерифа и потврда султанова.

Царево решење о београдским Турцима стигло је у Цариград, тек почетком Септембра. Као што се могло предвидети, оно је било повољно по Турке. Према објашњењима графа Орлова, „сам текст уговора није давао непобитно право Русији да тражи исељење Турака из вароши Београда“, а политика очувања Турске, коју је цар био усвојио, налагала јој је да турској влади не наметне један услов, који би шкодио угледу султанову. На основу тога цар је одмах задовољио жељу турске владе да Турци који станују у вароши Београду могу ту и даљег остати и да за њих не важе одредбе којима је предвиђено исељавање Турака из целе Србије.2)

Чим је ту одлуку примио Бутењев је затражио од турске владе једну конференцију, ради коначног уређења српског питања. Та је конференција одржана, 11 септембра. На предлог руског посланика усвојено је. Ж. да Турци који су становали у вароши Београду остану где су, под условима које су српски депутати раније поднели, с том изменом да се шанац варошки не руши, али да се Турци изван шанца не могу ни у што мешати и да се Србима даду две варошке капије (улаза); МУ да се Турци који живе у околини Сокола (тринаест села са преко 300 породица) иселе по могућности још те године, али свакако пре рока од пет година који је остављен муслиманима који су живели по варошима уз градове; да се сруше Ћуприја и сви шанчеви у

рисаједињеним крајевима, осем Адакала и Кладова.3) Поред ога годишњи данак, који је Србија имала да плаћа султану, ио је најзад утврђен. Захваљујући поклону од 200,000 гроша, који су депутати учинили Реис ефендији, данак је сведен на цифру од гроша, С тим да турска влада из те суме ма нак за њихове приходе од добара (тимара__ који су имали да припадну Србима.5) Напослетку

султан је решио да се данак па У! ПИ о ма, што

ту Депутати кнезу Милошу, 22 јула 1833. (Исто.)

2) Граф Неселроде Бутењеву, 17 августа 1833. (Исто. 480).

3) Бутењев графу Неселроде, 22 септембра 1833. (Исто. 482—3). 4) Депутати кнезу Милошу, 20 септембра 1833. (Исто. 483—4).