Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХШ 407

је представљало знатан добитак за Србе, пошто је било извесно да ће вредност турског новца падати.1)

На тај начин решена су била сва главна питања. Остало_ је да се хатишериф напише. Пошто је Давидовић, 24 септембра, кренуо за “Србију, остали чланови депутације имали су да сачекају израду и потврду хатишерифа. --

Међутим Турци су, по свом обичају, у последњем тренутку покушали да отму што од онога што су Србима већ били дали. Позивајући се на мемоар руског посланика, од Августа 1832 г., којим им је нудио Алексинац, Сврљиг и Гургусовац, они су тражили да ти крајеви остану Турској. Али посланик се није дао збунити, него се позвао на записник конференције, од 25 маја 1833-р- из кога се видело да су турски министри пристали тада на границе, које је на карти обележио руски комесар, Коцебу. Поводом тога одређена је, 26 октобра, нова конференција код Серарскер паше, на којој је одлучено да се то питање поднесе султану да га он правично реши. И султан га је решио у корист Срба.2)

Али тиме преговори још нису били завршени. Турци су убрзо затим истакли још један захтев. Тражили су да се сума данка повиси на_два и по милијона гроша, под изговором да поменути крајеви нису били узети у обзир приликом утврђења суме данка. Али руски посланик је енергично одбио и тај захтев. Да би то питање што брже решио, он је обећао султану, од Милошеве стране, поклон од 250,000 гроша и тако су турски министри пристали на већ-уговорену суму данка.3)

Када је, најпосле ,итопитање расправљено израђен је хатишериф.Тај је акт упућен кнезу Милошу и поверен једном чиновнику царске канцеларије да га однесе у Крагујевац. Из жеље да |, један тако важан акт однесе у Србију њихов човек, депутати + су том чиновнику дали поклон од 30,000 гроша и предали су, |

29 септембра, оригинал хатишерифа свом татарину, да га он ј кнезу однесе.а) 6 6 5 !

ИП.

Долазак барона Будберга у Србију. Савети графа Неселроде кнезу Милошу. Постављење комесара за обележење граница. Скупштина у Крагујевцу (13 фебруара 1834 г.). Погранични изгреди. Насилно исељење Турака-из- Подриња (Јуна 1834 г.). Поклони султану и турским министрима. Осигурање граница.

Вест да је питање о Турцима у Србији најзад решено донео је један кнежев татарин, још 27 септембра, у Крагујевац. _ Како то решење није било то ПОБОЈЕНо по Србе, кнез Милош га није могао примити са задовољством.

ту Бутењев графу Неселроде, 2 октобра 1833. (Исто.)

2) Депутати кнезу Милошу, 11 октобра 1833. (Исто. 488). 3) Исти истоме, 18 новембра 1833. (Исто. 488).

4) Исти истоме, 29 новембра 1833. (Исто. 490).