Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА Ш 35

Море било је отворено за њену трговину и заштита православне цркве у Турској Царевини била јој је осигурана.

После дугих ратова Русији је било потребно да се ојача; њене финансије нарочито биле су растројене. За то јој је био потребан мир. Како је један савез уперен против Русије, био закључен између Пољске и Турске (29 марта 1790), Катарини је била потребна сва њена војна снага да се одржи. Због тога “је она била пристала на један доста неповољан уговор с Турском и одрекла се, бар тренутно, нових освојења на њен рачун.

Павле 1,, који је наследио Катарину 11 (1796), сачувао је мир Русији. Али тај мир није дуго трајао. Непрестани утицај Француске Револуције у Европи и освојења, која је Француска била с успехом предузела у Италији и у Африци, одлучили су новога цара на борбу против Француске" Републике. Он је стога ступио у савез с Енглеском, Аустријом и Неапуљском Краљевином. Видећи да Французи прете Турској увукао је и њу у тај савез. Већ 4 јануара 1799 потписао је са султаном савезни уговор коме је био циљ да „очува целокупнос РУСКИ ПеТУр ских поседа, да одржи политичку равнотежу између држава и да сузбије Француску владу, која ради на томе да обори „Божији закон“, престоле владалаца и сав поредак и која, пошто се силом и заразом неморалних начела докопала више земаља, насрће на области које припадају Турској.)

Ускоро су комбиноване флота руска и турска отпловиле за Јонска Острва, која је била посела француска војска и освојиле су их. Једна нарочита конвенција закључена је између савезника (2 априла 1800)-о-оснивању „Републике Седам Острва“ под суверенитетом султановим и под заштитом Русије,

Међутим, односи између Русије, Аустрије и Енглеске постали су затегнути. Огорчен прохтевима Аустријанаца и поразом својих трупа, цар Павле раскинуо је савез 12 октобра 1799. Русија је остала усамљена. Цар је тада зажелео да се приближи Француској. Пре него што би извршио тај обрт, хтео је да чује мишљења својих министара о правцу кога треба да се држи спољна политика царевине. Један од њих, граф Растопчин, поднео је извештај у коме је, Турска била означена као опасно болесна и коју је споразумно са Аустријом, Пруском и Француском требало поделити. Русија би узела Молдавију, Бугарску и Руменлију; Аустрија Босну, Србију и Влашку а дала би Пољској накнаду у Немачкој; Француска би добила Египат. Што се тиче Грчке и острва у Архипелагу, од њих би била основана једна Република под заштитом четири поменуте силе.2)

Цар је овај план одобрио 14 октобра 1800. Почетком 1801 године радило се на припреми и осигурању његова извршења,

1) Милотинђ. Исторга водни 1799 2. между Росстеп и Франштеп. 4. Петербургљ. 1857. св. !. прилог 55.

=) Русскш Архивљ. 1878. Јануар. 103—110. а