Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
И
36 ЕВРОПА И ВАСКРС СРВИЈЕ
али 24 марта једна дворска завера учинила је крај животу Павла |,
Нови цар, Александар ! убрзо је напустио политику свога предходника. ОН" ТЕ Прво обратио пажњу на унутрашње уређење царевине. Спољашња политика је, по његовом мишљењу, имала да буде мирољубива и да се ослања на уговоре који су већ постојали. Што се тиче Турске, он је желео не само да остане у миру с њом, већ-и- да упомаже-свим_средствима одржање те државе, чија су _ немоћ и унутрашња рђава управа представљали најдрагоценија јамства за сигурност Русије“.') Влада цара Александра настала је одмах да утврди и повећа. свој утицај у Турској. још у Септембру 1802 успела је да султан изда један хатишериф за Влашку и Молдавију. То је била једна врста устава за те области. Власт кнежева (господара) утврлђена је на седам-година и они за то време нису могли бити ме-
' њани без пристанка-Русије. =
Међутим, руски посланик у Паризу известио је свој двор, да Први Консул непрестано наводи разговор на деобу Турске Ме Ово обавештење изазвало је страх у Петрограду. Између цара и његових саветника настала је измена мисли о источним стварима. Млади граф Кочубеј, који је био руски посланик у Цариграду од 1793—1798 и чије је мишљење било најмеродавније, изјавио је да у Источном Питању Русија има да бира „или да приступи деоби Турске у споразуму са Аустријом и Француском или да се потруди да поправи унутрашње стање у Турској. Овај други излаз био би, без сумње, згоднији; јер осем тога што Русија, због своје пространости, није имала потребе за освајањима, од Турске није било мирнијега суседа. Према томе очување тих природних непријатеља Русије требало је да постане у будуће „основно начело руске политике. Он је, дакле, саветовао да се ступи у преговоре с Енглеском и да се о томе предходно извести Турска. Цар је тај предлог усвојио и граф Воронцов је, 5 јануара, наредио руском посланику у Паризу да увек јасно одговара Првом Консулу да је цар Александар решен да никад не усвоји никакав план непријатељски према Турској.2) Ку
Али, пре него шта му је то упутство било послато, руски посланик у Паризу јавио је да му је Први Консул, на једном пријему у „месецу Јануару, понова говорио о турским стварима, истакао опадање те царевине и рекао да му њена пропаст изгледа сасвим блиска. Руски двор је одмах наредио своме посланику да француском министру иностраних дела изјави „да Русија не жели да се увећа ни с које па ни с турске стране и да, према томе, она неће моћи да гледа равнодушно да се ма ко
1) Депеша руским представницима у Лондону ПаПИЗу, Берлину и Бечу, од 17 јула 1801. (Соловљевђ, Император Александр 1. Петербургљ-
1877. 15—17.) 2) Соловвбевђ. Исто. 35—36.