Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

- ГЛАВА 47 | 45

маја, требало поднети ону другу, од Априла. Живковић је ову другу молбу претпостављао оној првој и тек је на савет кнеза. Ипсилантија пристао да се султану поднесе молба, од 13 маја. ) Пошто су узели капетана Чардаклију, који је био одређен да служи као посредник између њих и руског посланика у Цариграду, депутати су, преко Рушчука и Варне, отишли за Цариград.

Депутати су стигли у турску престоницу тек 5 јуна и одсели су у патријаршији. Њихова је молба, 13 јуна, предата турској || влади.“) Али, она је већ била одредила држање према српском устанку. Од турских власти било је стигло више извештаја којима је јављено да се српски устанак проширио ван границе Београдског Пашалука, да се сва раја из Санџака Халаџа Хисара (Крушевац) дигла на оружје, да су устаници заузели Параћин и Ражањ, да су опколили Алексинац, да иду на Крушевац и да се спремају да дигну Србе из Ниша и да се докопају нишкоп града.з) Осем тога влада је била добила многе жалбе од муслимана из тих крајева о убиствима и пљачки, које је побуњена рајај извршила и о претњама, које им упућује. Они су сви тражили-да им се пошљу трупе у помоћ.

Ове вести произвеле су врло тежак утисак на султана и његову околину, вређале су њихову муслимаснку свест и подстицали их да своје једноверце заштите и да их освете. Осем тога, евентуални губитак једног тако важног града, као што је био нишки, сматран је као велика опасност. Пошто се устанак ширио постојала је бојазан да доцније неће бити могуће угушити га а да не повуче тешке последице по царевину. Е |

И И

Нови велики везир, Исмаил паша, који је био примио дужност у Априлу и који је сматран као врло енергичан човек, био је узнемирен тим вестима. Виши војни савет, сазван у почетку ГАНА Јуна, усвојио је једногласно ову резолуцију: „Сав муслимански :свет по верској дужности и за достојанство и част војске и државе мора објавити верски рат побуњеној раји и борити се притив ње оружаном руком, док непријатељ ислама не буде скрхан и уништен; осем тога, сваки муслиман од првог до последњег мора, колико може, помоћи морално и материјално своју браћу муслимане, изложене невољама у крајевима који су пали у руке устаника“. Савет је затим приступио избору команданта трупа

нован за главног команданта. Ове одлуке послате су, 6 јуна, Турским властима у суседству Београдског Пашалука, с наређењем да сакупе све муслимане, кадре да носе оружје и да их, у року од пет дана, упуте главном команданту.)

које ће се борити против устаника. Шест суседних паша било је_, одређено за ту акцију. Малик пашатиз риштине био је наиме“ ~ „(у

7) Писмо руског консула у Букурешту, од 23 маја 1805. (М. Вукићевић — Исто 1 259—260).

=) Ст. Новаковић — Исто. 43.

5) Тајна заповест турског министра војног властимич у Софији, од 6

јуна 1805. (Баласчев — Турски неиздати документа о српском устанку, од 1805— т815. Београд 1905. 1—10.)