Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

44 ЕВРОПА И ВА-КРС СРБИ Е

прикупља врховни кнез и да их шаље у Цариград по једном од својих људи и по једном човеку кога ће одредити мохазију 6) да се врховном кнезу и мохазилу да власт да бране народ од зулума и разбојника и од сваког другог напада и да, ради тога, врховни кнез може подизати цркве и манастире, где буде желео и да нико не може забранити ништа од онога што се односи на веру народа, нити уводити нове обичаје #'8) да народ може слободно обрађивати своју земљу, водити трговину и друге послове, без икакве препреке и плаћања икакве таксе. Сматрајући да ће разбојници који су се налазили у Београду учинити све да спрече улазак мохазила у варош, устаници су молили турску владу да затражи од Аустрије забрану извоза хране у Београд. Они су били уверени да ће на тај-начин савладати разбојнике и олакшати улазак мохазила у престоницу. Осем тога, тражили су да се крџалијама забрани становање у пашалуку и известили су султана да ће њихови депутати донети признанице од свега што су платили за Ебу-Бекир пашу и друге Турке.')

Ова молба написана је била једино у немери да „сакрије

| траг правим захтевима народним од радозналих недоброжела-

теља“ и предата је влашким изасланицима, али без потписа и без тачног датума. Она друга молба, од 13 маја, била је, у ствари,

' права народна молба и она је поверена српским депутатима,

с одобрењем да је могу саопшити само кнезу Ипсилантију И руском консулу.)

Пошто је на седници, од 13 маја, састављена један адреса захвалности руском цару за све што је дотле био учинио за Србе, депутати, који су били одређени да носе народну молбу султану, кренули су на пут, заједно са изасланицима кнеза Ипсилантија.

1.

Мере турске владе за сузбијање српског устанка. Аудијентија српских депутата код министра унутрашњих дела (13 јуна 1805). _Тајни односи између депутата и руског посланства у Царитрати “Заузимање рус= ког посланника у корист Срба. Неповерење турске владе према Русији. Наименовање Хафис паше из Ниша за везира Београдског Пашалука. Незадовољство руске владе. Неуспех корака које је предузео Мталински, Савет Србима да се одупру Хафис паши. Повратак депутата Живковића у Србију. Бегство друга два депутата из Цариграда (Августа 1805). ша

По доласку у Букурешт, депутати су кришом посетили кнеза Ипсилантија и саопштили му садржину молбе коју су носили. Састали су се, такође, и с руским конзулом у Јашу, који је био дошао да их види и да прими адресе српских старешина, упућене цару Александру и кнезу Чарториском. Ту су сазнали за тешкоће на које ће наићи народна молба код турске владе. Услед тога и прота Лазаревић и Стеван Живковић налазили су да би у случају, ако султан буде одбио молбу од 13

1) Молба устаника султану, од Априла 1805. (Голубица. У. 211—285)

2) Писмо Б. Грујовића Чардаклији, од 13 маја 1805 и извештај руског консулата из Букурешта руском посланику у Цариграду, од 23 маја _ 1805. (М. Вукићевић. Исто. 11 258—259). пи у