Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

48 ЕВРОПА И ВАСКР<Ј СРБИЈЕ

код Срба да приме Хафис пашу за везира, да пристану на плаћање одређеног данка, да положе оружје и да буду мирни, ако желе милости султанове. Тако је депутат Живковић отпутовао, 11 августа, за Букурешт.)

У том тренутку Италински је добио МА Петрограда од говор на своје раније извештаје. Руска влада је са задовољством примила вест о добром располо а- према Србима, надајући се да ће им бити подарене бар извесне повластице,

# које ће им осигурати безбедност. Она је наредила Италинском

да употреби сва средства да спречи наименовање Хафис паше

и да пази да се српски депутати не поведу за фанариотима“) у

питању о постављењу каквог Грка за кнеза у њиховом пашалуку.

Препоручила му је, да храбри фанариоте у њиховим плановима,

како би и они радили на томе да турска влада усвоји српску молбу,

али да се против њих обрне, чим се буду приближили своме циљу

и да употреби сва средства да спречи да један од њих не постане

српски кнез, „пошто један фанариот не би, без сумње, био одан интересима Русије"“3).

Али, Италински није имао могућности да изврши ове налоге.

Турска влада је све више веровала да су Срби у договору с Русима

| ида је кнез Ипсиланти, такође, њихов саучесник. Он, дакле, није

| могао радити непосредно а није могао рачунати ни на српске де-

јпутате, који су се непрестано плашили освете Турака. Њима је

турска влада доставила да је наредила нишком паши да изравна

неугласице између Срба и Турака и да ће њих послати у Ниш да

однесу упуства Хафис паши и да му помогну да што пре поврати

мир. Та саопштења јако су заплашила Чардаклију. Он се

бојао да Хафис паша не задржи њега и његовог друга као јемце

за мир и да тако не изгубе главе. Услед тога је тражио од

Италинског да их што пре спасе из Цариграда. Узалуд је руски

посланик покушавао да их разувери и да им подигне храброст.

Кад у том није успео, наредио је те су их, 14 августа, укрцали на

један руски брод, који је отпутовао за Одесу.%) 5

Ш,

Ширење устанка, заузеће Карановца (Јула 1805), предаја ужичког града (Августа 1805). Борба против султана: 2 афис паше код Иван-

ковца (18 августа). Уређење српске управе. Установа _Салета. Заузеће Смедерева. Велике турске припреме против Србије. олба устаника султану, цару Францу и цару Александру (Новембра 1805). Повратак срп1806) депутата из Цариграда. Одашиљање нове молбе султану (Јануара =" После одласка српских депутата у Петроград, устаници су се неко време мирно држали.“ Али, како југозападни део пашалука није још био ослобођен и како је велики број Турака, 1) Извештаји Италинскога, од 14 и 30 јула 1805. (Исто 263—265).

2) Грци, који су живели у цариградском кварту — Фанару.

3) Кнез Чарториски Италинском, 30 јула 1805. (Исто стр. 546). 4у Мталински кнезу Чарториском, 29 августа 1805. (Исто стр. 549).