Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА 1У 49

бивших јаничара, био дошао са разних страна и увукао се у те крајеве, старешине устаника одлучиле су да га освоје. Они су најпре пошли на Карановац (данашње Краљево) и заузели су га 9 јула 1805. а

За време те борбе устаници су дознали да је турска влада поставила Хафис пашу из Ниша за везира Београдског Пашталука, али да он окупља око себе Турке избегле из пашалука и да прети да нападне Србе с више страна. Они су тада по савету кнеза Ипсилантија, решили да му се силом одупру.) |

Карађорђе је одмах послао трупе против Ужица и против "рада Сокола. У исто време послао је заповест. Миленку Стојковићу, команданту пожаревачке нахије да скупи војску и да се ушанчи код Иванковца, у близини Ћуприје.

Устаници су опсели Ужице и стали га бомбардовати. Варош је спаљена, 10 августа, и после два дана њени браниоци су се предали.

После неколико дана, 11 августа, Хафис паша је на челу својих трупа стигао пред Иванковац. Сазнавши да су се Срби добро утврдили, он је послао људе Миленку Стојковићу и тражио да га пропусте за Београд, преко пожаревачке нахије, доставио му је да има царски ферман и обећао му је да ће му, чим буде узео власт у руке, израдити да га султан постави за врховног кнеза Београдског Пашалука. „Кад јећАфис паша пошао с царским ферманом, одговорио је Миленко, нека иде царским друмом преко Мораве и Јагодине даље ка Београду, куда су од Косова па до сад везири у Србију улазили и излазили. А што ми берате и кнештво обећава, знајте да ја више волим над овим крајем бити српски командант, него бератом кнез над свим пашалуком. А Афису преко пожаревачке нахије не дам проћи“. „Миленко, говорили су му Турци, у тебе је мало војске а ухАфиса је војска силна, он ће и назор проћи“. Подбочивши се на ашов којим је копао шанац, Миленко је одговорио: „Може преко моје и мојих војника мртвих глава, али док један жив траје проћи му овуда недам“. На то је Хафис паша љутито одговорио да неће питати „разбојнике“ којим ће путем проћи и сутрадан је жестоко напао Србе. После огорчене борбе од читавог дана, био је одбачен с великим губитцима ка Параћину. Како се Карађорђе тада појавио с војском од Јагодине, паша се брзо повукао ка Нишу, где је ускоро пресвиснуо од туге што није могао извршити свој задатак.2)

Опијени победама, које су дотле били извојевали над Турцима и, рачунајући да ће с њихове стране бар годину дана бити мирни, старешине устаника посветили су своју пажњу унутрашњим стварима.

Још за време бављења српских депутата у Петрограду, кнез Чарториски, обавештен да устаници“ још немају уређених

5 Писмо Миленка Стојковића Реџеп Аги, од 25 јула 1805. (М. Вукићевић — Исто. 11. стр. 284-285).

2) М. Ненадовић — Исто 11. изд. 217—225.