Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

50 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

( власти, препоручио им је да оснују један „Синод (Сенат, Савет), додавши да неће „ни Русија нити икаква држава коренштондирати с једним човеком, но с народом и са Синодом . Одмах по = повратку депутати су саопштили ову поруку главним старешинама, који су се сложили с тиме да је потребно поставити основу земаљској управи. Како су баш у том тренутку Турци били запретили земљи са свих страна, скупштина није могла бити сазвана. После сјајне победе над Хафис пашом препрека више „| није било. Секретар депутације која је ишла у Петроград, Божа Грујовић!) већ је био саставио пројекат о уређењу Сената и беседе, које је требало изговорити на дан његовог установљења. Скупштина старешина састала се крајем Августа, у селу Борку, у Београдском округу. На њој је основан „Совјет“ (Савет), једна врста врховне власти за правосуђе Иза-

брано“је шест саветника; За председника је постављен прота Ненадовић а за секретара Грујовил. Потребно је било ме-

а ВВ ршеметиљи кг

ђутим, да свака нахија добије по једног представника у Савету. Ради тога Карађорђе је тада упутио један распис старешинама, калуђерима свештеницима и кнезовима сваке нахије да се састану и да изаберу „најбољега а најправдољубивијега човека иу ком сва нахија има повереније и да га закуну: да ће он са прочим саветницима о свему народу српском беспристрасно бригу носити и наипаче о својој нахији т. д. да га закуну и да му потпишу и предаду пуномоћије.“ Изабрани саветници отишли су у манастир Вољавчу, која је била одређена за седиште Савета.)

Војнички успеси устаника били су важни, али њихов је положај услед тога постао много тежи и опаснији. _У почетку они су се борили само. против Турака зулумћара, али на Иван-

овцу су се одупрли трупама једнога паше, кога је султан био послао. То је све Турке узнемирило и узбунило. "Освета турске -владе била је неминовна.

Баш у тренутку када су се договарале о томе како ће се држати према мирним Турцима, који су још становали у градовима, старешине устаника сазнале су да су Турци убили Ђуру Вуличевића, кнеза смедеревске нахије. Кара-БЂорђе је отишао у Смедерево, бомбардовао ЈЕ град и опсео варош. Око 20 новембра град је се предао а већини Турака било је дозвољено да се повуче у Видин.

Освојење Смедерева, које је, у ХМ веку, било престоница српских деспота, произвело је велику радост међу устаницима. Савет, који је најпре заседавао у манастиру Вељавии_а затим у манастиру Боговађи, премештен-је-тада- у“ Смедерево. У исто време попуњен 16" новим члановима, међу којима је био и Младен Миловановић, представник крагујевачке нахије. -

7 гу “То име узео је професор Тодор Филиповић, по доласку у Србију а по савету митрополита Стратимировића. ~

2) Ненадовић — Мемоари. 1 изд. Прилози 291—297 и П изд. 212 и 225—2271.