Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

БА. ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

њиховим дојучерашњим господарима 2 Мешање Аустрије само би компромитовало достојанство високог двора и саме турске владе и изазвало би код Срба сумњу место поверења, очајање

· место наде.“ Аустриски министар мислио је да треба оставити Србима и Турцима бригу да се измире и предлагао је да се стави на знање и једнима и другима да им се неће допустити набављање животних намирница из аустриских крајева, докле год буду остали у непријатељству.)

Цар је само делимично усвојио мишљење свога министра. Он је нашао да код султана треба наставити рад у корист измирења Срба и Турака и наредио му је да у том смислу пошаље упутства аустриском посланику у Цариграду, да руском цару достави молбу српске депутације и да извести руску владу 0 свему што је дотле Аустрија била учинила у корист Срба. Поред тога наредио је секретару своје канцеларије да прими српске депутате, да им објасни положај и да их посаветује да се врате својим кућама.

Барон Валенбург је примио депутате 28 фебруара. Они су му описали тешки положај у ком су се- налазили српски устаници казали му да су већ имали 40,000 људи под оружјем и да би могли дићи и до 100,000, али да без муниције не могу одолети турској војсци, која је пошла против њих и да су им потребни

вешти команданти. а нарочито регуларне трупе, оружје и муви== ција објаснили су му да су због тога дошли у Беч, с надом

да ће цар имати саучешћа према њиховим патњама и да ће им, с обзиром на верност српског народа његовом дому, одобрити потребну помоћ. 7

Уверавајући их о интересовању које је цар увек поклањао њиховим патњама, барон Валенбург им је рекао да он ипак не може дати Србима ни војске ни муниције, пошто је Аустрија у пријатељству с Турском, али да ће се код султана заузети у њихову корист. Препоручио им је да не губе времена, него да своје захтеве сведу на оно што ои Турска могла усвојити. Како су депутати "паваљивали да добију помоћ у трупама, 08 их је категорички одбио и објаснио им је да би им аустриска војна помоћ била од штете, пошто би у том случају морало доћи до рата између Турске и Аустрије и других сила. Видећи да су депутати у очајању, он их је почео храбрити; изразио је наду да ће моћи да издрже бар још неколико месеци, док Аустрија не изради за њих повољније услове. Саветовао им је да затраже од султана опроштај за прошлост а за будућност онакве повластице, какве један муслимански владар може дати хришћанима. Охрабрени овим речима депутати су му изјавили да се у свему ослањају на посредовање аустриског двора код султана.)

И ако им је било наређено да из Беча иду у Петроград,

депутати то нису учинили. Њима је у Бечу одузета молба-зај- ВН

1у Извештај графа Стадиона цару, од 6 фебруара 1806. (Веег—01е опепга Изеће Роник Оезбегтејсћа. _Ргазие. 1883. 189.).

2) Исто. 1'0—193.

|