Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

66 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Таљеранова нота Мухиб-ефендији (25 јуна 1806). Наименовање генерала Себастијанија за француског амбасадора у Цариграду. Разговор Себастијанија са кнезом Ипсилантијем у Букурешту (јула 1806). Борба између Француске и Русије у Цариграду. Ичкои Италински. Утисак српских победа. Забуна турске владе. Задовољење српских жеља. Наименовање

Хасан-бега за мохазила у Београду (Септембра 1806). о

Пошто се задржао у Букурешту да се јави кнезу Ипсилантију, Ичко је стигао у Цариград почетком Августа, у тренутку кад је тамо била почела одлучна борба између француског и руског утицаја.

Од како је био закључен уговор у Амијену (27 марта 1802) Наполеон је стално мотрио на Турску Царевину. Он је желео да Француска Република свима средствима поврати утицај који је француска монархија вршила, у току два столећа, у Турској и који су после наследиле Русија, Енглеска и Аустрија. Наполеон није могао равнодушно гледати како Турска слаби, услед побуна у разним својим провинцијама, услед своје рђаве управе и утицаја странаца. Али, докле год није било непосредног додира између француских и турских земаља, он није био. у стању постићи резултата у томе погледу.

Када су, на основу Пожунског Уговора, француске трупе заузеле Далмацију и кад је Француска постала непосредна сусетка Турске, Наполеон је осетио да ће моћи јаче да утиче на повраћај реда и мира у томе делу Европе. Да би могао изабрати најбоља средства за то потребно му је било да добије. тачну слику унутрашњег стања Турске Царевине. Његов. министар, Таљеран затражио је одмах од француског посланства у Цари-

_ граду податке. „Дајте ми поуздана обавештења — писао је он

11 априла, француском отправнику послава — 9 садашњем стању нереда у Србији, о њиховим тежњама, могућим резултатима. напора. које турска влада чини да угушиту побуну. Постарајте се

· да сазнате какво је стање духова у Босни, Албанији и Мореји, ' шта они желе, шта се може учинити да се тамо поврати мир и, ' по потреби, утврди власт турске владе, поправкама којебиупра-

ва у тим крајевима извршила.)

У исто време наименован је један главни комесар за трговинске везе у Босни, ради појачања француске трговине са Турском и ради мотрења на Србију и Албанију. За тим је амбасада у Цариграду, у којој је један стари нижи чиновник 0тправљао послове, поверена генералу Себастијанију, кога су сматрали за окретног и енергичног човека и који је већ имао прилику да позна Турску.

Изненађен и уплашен Наполеоновом победом на Аустерлицу и условима Пожунског Уговора султан је похитао да свом новом моћном суседу призна царску титулу, на коју му је дотле одрицао право. Одредио је једног изванредног изасланика да му однесе потврду тога признања, с богатим даровима. Тога изасланика примио је цар Наполеон свечано 5 јуна-1806. |

ту Таљеран Рифену, 11 априла 1806 (А М.И.Д. у Паризу. Турска. Пол. преписка Св. 211, л. 212); |