Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА У 67

Неколико дана после тога један курир француског послан-

ства из Цариграда донео је министру спољних послова текстове , руске ноте од 31 марта, упућене турској влади у корист српских | устаника и упуства кнеза Чорториског, од 15 фебруара. Та-“

љеран их је поднео Наполеону и оне су привукле на себе његову особиту пажњу.) Српски устанак учинио се одмах Наполеону као најважнија ствар коју би требало решити, да се може сузбити руски утицај у Турској. Он је наредио Таљерану да једном нотом одговори турском посланику у Паризу и даје у препису пошаље француском отправнику послова у Цариграду да јес „извесним изменама“ поднесе турској влади.)

За тим је, како му је Али паша јањински био послао једну почасну сабљу, наредио министру да му, у његово име, захвали и да му између осталога напомене „да је пријатељ Турске и да би требало укротити Србе и зауздати православне хришћане који су прави помагачи Русије“.“)

Сутра дан Наполеон је написао једно писмо самом султану Селиму. Пошто је изнео. своје погледе на политику коју би турска влада требала да води, он се дотакао српскога питања. „Ако. нам Ваше Величанство дозвољава да завршимо једним саветом — писао је он — ми ћемо му рећи да истински интереси његовога царства захтевају да не допусти да се икаква страна сила меша у његове преговоре са-Србима, да-треба-дау тотреби најјача средства да покори те-бунтовнике, које је Русија раздражила и охрабрила. Њен захтев да им се да независност то, довољно доказује“ .“)

Нота је била написана и предата турском посланику у Паризу 25 јуна. Таљеран је њом јављао Мухиб. ефендији да је добио наредбу да скрене пажњу турске владе на немире у Београдском Пашалуку и на интерес који Русија има да их продужи. „Могли. смо се, писао је он, дуго варати о узроцима тих намера, али Русија их сад казује, штитећи отворено побуњенике, посредујући у њихову корист, да Србију изједначи с Молдавијом Влашком, које је ставила под своју зависност. Кад би Русиј; хтела да сачува Турску Царевину, она би престала да помаже Србе, она би се понудила да их укроти, она би им изјавила да их може саслушати тек пошто буду положили оружје, издали своје вође и признали свога законитог господара. Овако искрено држање уштедило би проливање крви и убило би код устаника сваку наду на помоћ. Али Русија жели само распадање Турске Царевине: једна покрајина изгубљена за Турке постаје једна победа за Русију. Она је: верна плану који је себи поставила: да их њиховим размирицама ослаби, да их напада и да их поступно

- 1) Исти истоме, 25 јуна 1806 (Исто. св. 212, л. 56).

____ >) Наполеон Таљерану, 11 јуна 1806 (Теза. Кесист!] де Ега1668 Фе 1а Рогбе Обботапе ауес !1е5 ри!ззапсе5 гЕетапсегез. Рагз 1864—04 11. 275). -

3) Исти истоме, 19 јуна 1806 (Исто. 276). 4) Наполеон Селиму 1, 20 јуна 1886 (Исто. 277).