Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

70 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

стајало, али влада није хтела употребити никакво средство за измирење и сад је руменлијском паши поверена цела та ствар.

_- То је добро учињено; никад не треба преговарати са одметницима.

— То је једно од оних апсолутних правила теорије, чију практичност мудрост често занемарује. Француска је добро урадила што је преговарала с, Вандејом.

— Француска се није никако погађала с Вандејцима. Она им је дала опроштај, она им је учинила милост.

— Под извесним условима.

— Само под условима да им да мир и да их учини срећним.

— Па ни Срби не траже ништа више.

— Ако је тако, посредујте код тога народа и доставите му да ће се француски амбасадор интересовати за њега. Ја ћу, са своје стране, порадити код турске владе у његову корист, али дајте му на знање да мора пристати без устезања на оно што будем за њ учинио, ако не жели да се Француска окрене против њега.

— Ваше Превасходство ме је заплашило да Француска никако неће да се меша у унутрашње ствари Турске Царевине. Пошто та одлука није апсолутна ја ћу учинити што желите код Срба, али само пошто будете израдили да ме влада на то овласти.

— То је право и ви можете на то рачунати; али, ако м после тога Срби буду оклевали да положе оружје, ви морате порадити да им се објави рат.“1)

Пошав из Букурешта генерал Себастијани се задржао у Рушчуку и стигао је, 9 августа, у Цариград. Пријам који су му приредили чланови турске владе био је сјајан. Пре него што је изашао пред султана он је почео огорчену борбу _ против руске политике, представљао је свуда општи устанак хришћана у Турској као њен крајни циљ и доказивао да је први знак за то дат у Београдском Пашлуку и да су кнезови Влашке и Молдавије њено оруђе. Ова борба убрзо је крунисана успехом. Турска је влада подлегла француском утицају и тако су, 24 августа, кнезови Влашке и Молдавије били збачени.)

Депутат српских устаника јавио се руском посланику у Цариграду у тренутку када је он био заузет борбом, коју је против Русије започео генерал Себастијани. Ичко је предао Италинском Карађорђеве препоруке и показао му упуства која су му дата. Италински, извештен да српски депутат приликом проласка кроз Букурешт није смео да посети руског конзула и да му је, због тога, изгледао сумњив; био је у почетку наклоњен да Ичка сматра као шпијуна. Али, кад је добро прегледао потписе и пе чате документа које је Ичко донео и кад је од њега добио обавештења о мисији поручника Новокрешченова у српском логору, он се разуверио. У времену кад је француски амбасадор прел-

!у поверљива белешка кнеза Ипсилантија (Богишић. Исто. 53—55). _ 2) Себастијани министру, 25 августа 1806 (А МИ Д. у Паризу. Турска Пол. Преписка св. 212, л. 158).