Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА У 11

стављао руску владу као подбадача српског устанка, Италински није могао посредовати у корист српских устаника а да не нанесе штете интересима своје земље. Шта више турска влада је протурила вест да су њене трупе већ покориле Србе.) У таквим околностима српски депутат је био остављен самом себи.

У том тренутку пукао је у Цариграду глас о поразу босанске војске на Мишару и руменлијске војске на Делиграду. Ови неочекивани догађаји бацили су турску владу у највеће запрепашћење. Ускоро је положај погоршан. Џобедама побуњене, раје придружиле су се и претње руског посланика, који је, поводом збачења влашког И молдавског кнеза, почео говорити о | блиској објави рата Турској. Како није могла помишљати да угуши српски устанак, бар у току те године и како је желела да избегне посредовање Русије, турска влада је решила, по савету који јој је стигао из Француске, да уреди српску ствар на миран начин“). Депутат Ичко, за кога дотле нису хтели 3 позват је“ на Порту и тамо му је саопштено да Ест ољан А да одобри, у начелу, уступке које су Срби тражили. ~ бег 5 из Ниша наименован је за мохазила и стављено му је у дужност/ да с Ичком поднесе Србима понуде турске владе и да- закључи

јарам и

+ | 5 5 1 у

један уговор. Наскоро после-тога-они-су обојица“ напустили Цариград.

|

. Г) Италински барону Будбергу, 14 августа 1806 (М. Гавриловић Исто. Срп. Књижевни Гласник 16 маја 1903. 115). зу Селим 11 Наполеону, 20 октобра 1806 (А.М.И Д. у Паризу. Турска Пол. преписка св. 212. л. 219).