Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
ГЛАВА ШЕСТА.
1
ЈЕ
Долазак Ичка и Хасан Бега у Смедерево. Уступци турске владе. Покушај Срба да истерају турске трупе из Београда и Шапца. Скупштина старешина у Смедереву. Адреса захвалности султапу (Новембар 1806). Ичков повратак у: Цариград. Пад Београда у руке устаника (12 децембра 1806). Предаја београдског града (27 децембра 1806). Предаја шабачког града (7 Фебруара 1807).
Крајем Септембра Ичко се вратио у Србију и донео је вест да је султан једним ферманом, упућенимИбрахим-Паши, дао _ Србима потпун опрешњајљ-ида је _— како се тада чуло — пристао да им повери управу пашалука, под овим условима: 1) да крџалије и њихове старешине иду из Београда/2) да други Турци остану, али без права на какву накнаду за штете које су претрпели Зуда у граду, поред паше и мохазила, буде смештен гарнизон од три стотине људи, редовне турске војске 4) да старе спахије очувају своја права, да станују у Београду, али да не могу ићи на своја имања 5) да Срби примају њихове приходе и да им их предају 6) да пашалуком управља врховни кнез који ће седети у Београду п дванајест кнезова који ће становати сваки у свом округу 7) да кнезове-бирају Срби 8) да Срби држе у Београду гарнизон од 500 људи и 9) да Срби уживају све приходе пашалука, рачунајући ту и приходе од царина, шума ит, д. и да плаћају мохазилу. света 6,000.000 гроша на годину.!)
Те су вести изгледале невероватне. Старешине устаника налазиле су да је сума данка претерано велика. Осем тога, изгледало је немсгуће истерати Гушанац Алију и његове крџалије из Београда. Међутим, мохазил је ускоро стигао на границу пашалука. Карађорђе му је послао у сусрет Ичка,с Турцима, који су га пратили од Цариграда и један одред српских коњаника да га дспрате до Смедерева. Дочек који је мохазилу спремљен у Смедереву био је сјајан. Али нада српских старешина да ће из његових руку примити султанов ферман остала је празна. Ибрахим паша, коме је ферман био упућен, отпутовао је био из
') Извештај мајора Митесера, од краја Септембра 1806. (Ст. Новаковић. Ичков Мир. Београд, 1903. 104—106 и Конвенција о којој су преговарали Ичко и турска влада 1806) (М. Гавриловић. Исто 119—121).