Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

БИ нау

Ниша и тако му ферман није могао бити предат. Мохазил је опет био донео само упутства за извршење тога фермана. Он је ипак мало умирио Србе тиме што је у неколико потврдио тачност вести које им је Ичко био донео и уверио их да сума данка коју су имали да плаћају не износи ни милијон гроша, дакле знатно мање него што се по доласку Ичкову било чуло.!)_

Устаници су одговорили да ће султанове заповести испунити, али да се данак од народа, толиким ратом изнуренога, не може / прикупљати док у земљи потпун мир не буде утврђен т. ]. док Гушанац Алија не буде истеран из Београда и тражили су од мохазила, да пре свега, то изради. Мохазил је пристао на то. У пратњи својих Турака и српских старешина отишао је на Врачар, код Београда, доставио Гушанцу наредбе турске владе и позвао га да са својим људима напусти град. „Царски фермани, одговорио. је Гушанац треба да се читају у царском граду; ако мохазил има ферман нека дође у град а нека не остаје у српском логору, јер би Срби могли преобући каквог Јеврејина или попа-и-покушати да га протуре за мохазила. >) Обавештен о држању које је Гушанац Алија заузео према Бећир паши, чим је пристао да се настани у граду (1804 г.), мохазил је одбио тај позив. Али, како су устаници држали Београд у опсади, он се обратио аустријским властистима и затражио од њих да град више не снабдевају храном, како би глађу принудио Гушанца на предају. Овај захтев дао је, у ствари, неповољан резултат. Аустријанци су, у исто време, ускратили намирнице и устаницима, тако да је Карађорђе био принуђен да моли самога цара да нареди да се храна даје Србима, али не и Гушанац Алији, „непријатељу Срба и турске владе“ 5).

Карађорђе је тада сазвао скупштину старешина у Смедереву. Ту им је одмах саопштено расположење турске владе и већано је о условима, које су Ичко и мохазил били саставили. Тако је постигнут споразум. Тада су Ичко и Живко ЕЈ тиновић одређени да оду у Царитрад-те"лате турском Бладом“ закључе- уговор. _ Скупштина је известила о томе Диван и захваљина=ее- султану на његовој милости и на постављању мохазила“) и депутати су, крајем Новембра, отпутовали за Цариград. Што се тиче мохазила, он је остао међу Србима, очекујући дефинитиван споразум и повратак депутата.

Како нису могли добити Београд преговорима, устаници су одлучили да га узму силом. Њихова војничка снага није била довољна за једно такво предузеће. Они су тада имали свега до 50.000 војника, који нису били сви потпуно наоружани.

>

ГЛАВА М

") Карађорђе Балкунову 15 октобра 1806 (М. Вукићевић. Исто 11. 420—1). 2) Извештај Домбаја, тумача из Земуна (Дело. 1904. Септембар. 355).

>) Карађорђе аустриском цару, 15 новембра 1806 (Л. Арсенијевић Баталака. Исто. 1. 239—40).

115 16) Скупштина Дивану, 17 новембра 1806 (М. Гавриловић. Исто: -116).