Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

у - ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Старих и неопремљених топова, разнога калиора имали су око 40 и свега тројицу обучених топџија.!)

Пошто су прикупили половину својих трупа напали су на __ варош са свих страна и, захваљујући вештини и храбрости буљу%баше Конде, који је избегао од Гушанца и дошао устаницима у помоћ, заузели су је, 12 децембра. Ваљало је узети још и град. Опсада је стегнута, али фронт према Земуну, дуж Дунава, остао је отворен и намирнице су и даље стизале из Аустрије Да би томе учинили крај, устаници су заузели острво, које се налази између београдског града и Земуна и тамо су пренели топове. Тако је пресечен саобраћај између Земуна и Београда и турски гарнизон у граду остао је без хране. Гушанац Алија био је принуђен да се преда. По протоколу предаје, који 24 децембра _ потписан, он се, после пет дана, повукао са својим крџалијама у Видин.

Устаници су се тада спремили да уђу у град. Међутим, Сулејман паша, везир београдски, који је живео у граду, али који се, за све време док је Гушанац биоту, није чуо, наредио је да се дигну градски покретни мостови и поручио је Карађорђу да протокол предаје, који је потписао један „одметник и варалица , нема никакве важности и да је он био и остао једини представник султанов. Огорчени тим речима, устаници су почели бомбардовати град. Један њихов одред ушао је, 6 јануара, ненадно у град и заузео га. У њему су устаници нашли велики плен; узели су око 300 топова и велику количину муниције.)

Тако је кључ Београдског Пашалука пао, најпосле, у руке Србима. Тиме је њихова највећа жеља била испуњена. Али имао је још један град на Сави, који није био освојен. То јебио Шабац, у коме је живело доста мирних Турака и знатан број босанских муслимана, који су се ту склонили после битке на Мишару.

Устаници су више пута покушавали да заузму тај град. Кад су Карађорђе и мохазил позвали шабачке Турке да им га предаду, они су одговорили да то не могу учинити без нарочите наредбе босанског везира. Та је наредба, после извесног времена, добивена.з) Акт о предаји града устаницима потписан је, 5 фебруара 1807. Сутрадан паша и Турци, који нису били рата РаПТа отишли су са својим породицама у Босну. Истога дана ушао је у град Карађорђе на челу српских трупа. Турски командант, који је био одређен да с неколико људи остане у Шапцу, као представник султанове власти, предао му .е кључеве од градске капије и ризнице. Карађорђе је одредио гарнизон од 1000 људи да чува град и поставио им за команданта попа Луку Лазаревића.)

1) Карађорђе Балкунову, 15 октобра 1806 (. Вукићевић. Исто. [1433) 2) А. Протић. Исто. 11-13. и

3) Капетан Јовановић митрополиту Стратимировићу, 23. децемора 1806 (Ст. Новаковић. Исто. 120—121).

4) Исти пстоме, 7. фебруара 1806 (Голубица УМ. 287—292).