Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА МЛ 75

Тако је, почеткој Мац Београлски Пашалук, изузимајући 1 | два града: Ужица и Сокола, био у рукама устаника. 15 Продужење борбе између француског л руског утицаја у Цариграду --

Прекид односа између Турске и Русије и објава рата (Децембра 1806).Српско-турска конвенција, од 25 јануара 1807. · анти пеннааении

Борба о утицај између Француске и Русије трајала је још у Цариграду. Смена кнежева влашког и молдавског узбунила је била руску владу. _Италински је енергично протествовао против повреде уговора. Представник Енглеске оптуживао је турску владу да се потпуно подала француском утицају и Турској је у блиској будућности претио ужасан рат.)

Италински је, 29 септембра, поднео Реис-Ефендији ултиматум, којим је тражио извршење уговора и повратак смењених кнезова на њихова места, до истека законског рока од седам година. Турска влада је покушала да се брани. Али, осећајући немоћ своје војске, неред који је владао у њеним покрајинама и, знајући добро с каквом снагом располаже Русија на суву и на мору, она је, после кратког устезања, била принуђена да попусти. По захтеву Русије и Енглеске султан је, 15 октобра, сменио нове кнезове и на њихова места вратио старе. Али, руска влада није сматрала те уступке као довољне и њене су трупе добиле заповест да поседну Молдавију. Вест о уласку Руса у ту покрајину изазвала је велико огорчење и страх међу Турцима. Е

У то време стигли су српски депутати у Цариград. Како је турска влада била потпуно заузета заплетима у које је била запала, они су остали, тако рећи, незапажени. Генерал Себастијани користио се уласком руских трупа у Молдавију да натера Турке да се једанпут за свагда отресу руског туторства. Његову акцију снажно су потпомогле вести о новим Наполеоновим победама код Јеце и Ауерштета. Амбасадор је тврдио да је цар вољан да врати турској Влашку и Молдавију, које су Руси били посели и тражио је од владе да се изјасни у корист Француске, Док је он тако радио Италински, немајући вести од своје владе, није знао шта да каже. Шта више две енглеске ратне лађе стигле су биле пред Цариград, не дајући никаква разлога за то. Турска влада нашла се у врло тешком положају.

Половином Децембра Себастијани је примио нова упуства. Приликом аудијенције коју је добио, 16 децембра, он је предао султану једно писмо цара Наполеона: „Пруске, која се била удружила с Русијом, нестало је — писао је Наполеон — ја сам уништио њену војску и господар сам њених градова. Моје војске су на Висли и Варшава је у мојој власти. Пруска и руска Пољска дижу се и уређују своје трупе да извојују своју независност.

1) Себастијани министру, 25 августа 1806 (АМИД. у Паризу.“ Турска. Политичка преписка. Св. 212, л. 158).