Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

76 __ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Ово је тренутак да и ти добијеш твоју. Отерај кнезове бунтовнике које си силом принуђен да вратиш, у пркос твога фермана, којим су били оглашени за издајнике. Поврати на своја места "твоје одане службенике и кнезове по твоме избору. Немој чинити Србима уступке, које ти траже с оружјем у руци. Нареди да твоје трупе крену ка Хотиму; ти се више немаш ништа бојати Русије. ја сам овластио мога амбасадора да закључи с тобом потребне обавезе. ·_ Ако си био досада обазрив, дуже попуштање према Русији биће слабост и упропастиће твоју царевину. !)

Султан се тада одлучио да-огласи-рат Русији. Он је наредио да и генерал Себастијани присуствује седници крунског савета, и тако је истог дана рат био решен.2)

Објава рата саопштена је Русији 28 децембра. _У ноти, која је предата руском посланику, турска влада је тврдила, између осталога, да се Русија ревносно старала да узбуни „сву · "српску рају и да се није устезала да је помогне и упути на побуну, дајући јој ратну спрему и новчану помоћ“. Затим је позвала руског посланика да у року од три дана напусти Цариград, са свима руским чиновницима.3) Кнезови Влашке-и Молдавије понова су били збачени. Турске трупе позвате су под заставу и велики везир је објавио свој скори одлазак на Дунав.

За време жестоке борбе коју је водио француски амбасадор у Цариграду, српско питање није било изгубљено из вида. Чим су, у Новембру, руске трупе биле упале у Молдавију и Влашку генерал Себастијани мислио је да је прави циљ те најезде била побуна те две покрајине, сједињење руске војске са Србима и Црногорцима, побуна Мореје и острва у Архипелагу, једном речју дизање на оружје свих хришћана да отерају Турке из Европе. Да би спречио извршење тога плана он је настао код турске владе да себи осигура верност Пазван-Оглуа, како би очувала Видин и да помогне исхрану Београда, како би се могао што дуже одржати.) Он се нарочито бојао да Руси не ударе натај град, за који се знало да је остао без хране и, ма да Гушанац Алија није хтео да има никаквих веза с турском владом, Себастијани је препоручио француском амбасадору у Бечу да се заузме код аустријске владе да пошље хране у Београд. Али, његово писмо није стигло у Беч на време.

Вест о паду београдског града произвела је дубок утисак у Цариграду. Турци су били склони да верују да Аустрија није била страна томе догађају.) Тада су се генерал Себастијани и турска влада још више уплашили могућег сједињења руских трупа из Влашке са српским устаницима. Дари спречили тај

1) Наполеон Селиму 11,1 децембра 1806. (Тезба. Исто. 284).

=) Себастијани министру,.24 децембра 1806 (АМ.И Д. у Паризу. Турска. Политичка преписка. Св. 212, л. 332).

3) Манифест турске владе. (Исто. Св. 212, л.22).

4) Себастијани министру, 8 децембра 1806 (Исто. Св. 212, л. 317).

5) Исти истоме, 25 јануара 1807 (Исто. Св. 213, л. 59—61).