Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА УЛ НЕ

догађај нашли су да је потребно попустити што пре Србима пу придобити их. -----________________. Депутати устаника, који су дуго чекали у Цариграду, поз-

вати су тада у министраство и тако је, 25 јануа 1, закљу чена с њима једна конвенција.!) И На

П!. џ

Односи између Руса и српских устаника, крајем 1806. Манифест генерала Михелсона Србима (Јануар 1807). Сеча београдског паше и његове пратње. Сеча Турака у Београду и у Ћуприји. Скупштина старешина устаника. Одлука о савезу с Русима и одбачај српско-турске-

конвенције (Март 1807). -

За време тих преговора Руси нису остали неактивни. И покрај присуства мохазилова у Београду, устаници нису били прекинули односе с Русијом. Константин Родофиникин, чиновник руског Министарства Иностраних Дела, послат је био, у Августу, за руског дипломатског агента код влашког кнеза, Ипсилантија. Велики пријатељ Срба а непомирљиви непријатељ Француза, Ипсиланти је, на првом састанку, изјавио Родофи-– никину своје изненађење што руска влада води мало рачуна о Србима, који имају 40,000 људи под оружјем и који би могли имати 10.000, само кад би били у стању да их спреме. Како не добијају помоћи ни са које стране, продужио је он, а како с муком набављају муницију из Аустрије, они ће бити принуђени да потраже помоћ од Наполеона, који неће пропустити да се тиме не користи. Међутим, Русија би могла с помоћу Срба, са 10,000 људи које би могле наоружати Влашка и Молдавија и с помоћу команданта Рушчука и других одметника од султана, освојити Турску Царевину или ако то хоће, повратити ред у њој, добити потпун утицај на турску владу и из тога извући стварну корист, која би иначе припала Француској. Руска влада, додао је, треба да пошље Србима помоћ од 100.000 гроша и да тражи од Аустрије да устанике снабдева муницијом, коју би плаћала Русија.2) Под утицајем кнеза Ипсилантија, Родофиникин је предложио генералу Михелсону да пошље Србима „барута и муниције за 50.000 пушака и 10 до 12 старих пољских топова.“3)

Међутим, цар Александар је већ био одобрио један ранији предлог и наредио да се Карађорђу пошаље помоћ од 100,000: гроша.

По уласку руских трупа у. Молдавију односи између Срба и Руса постали су важнији и чешћи. Наредбом, од 4 децембра. цар Александар је заповедио генералу Михелсону да достави Србима да ће од Русије добити и војну помоћ, кад њене трупе буду заузеле Влашку и приближиле се њима. У исто време наредио му је да међу руским официрима изабере неколико

|) Текст те конвенције остао је до данас непознат.

=) Родофиникин барону Будбергу, 24 августа 1806. (Богишић. Исто. 68-9).

3) Исти истоме, 17 септембра 1806. (Исто. 69—70).