Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

“78 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

% окретних наставника и да их пошаље Србима, али кришом од ТуИ . Крајем 1806 године послато је Србима 4,000 дуката и“ ~. ЈРобећана им је нова помоћ. Почетком 1807, генерал Михелсон У“ пос пао је Грка, Манолакија да однесе Карађорђу једно писмо и новац. Овај изасланик стигао је у Земун 18 јануара. Аустри_јанци му, у први мах, нису дали да пређе у Београд. Али, кад је Карађорђе, после неколико дана, био дошао из Тополе, Манолаки је успео да се састане с њим и с осталим старешинама. Он им је саопштио жељу руског цара да пођу-на-_ Видин, где ће добити новаца и војне потребе. Осем тога, да би прекинуо сваку _ везу између Срба и Турака, саветовао им је да што пре отерају турског пашу, који је био у Београду. Они су му одговорили да ће пашу отерати у року одосам дана и да ће на Видин поћи половином Фебруара, пошто Шабац буду добили и пошто буду „организовали устанак који је тада био плануо у нишком крају.') Карађорђе је захвалио генералу Михелсону на писму и новчаној помоћи, обећао да ће испунити његове савете и молио га је да испуни жељу устаника те да убрзо виде међу собом своју „једнородну и једноверну браћу, Русе“).

Међутим, руска влада је већ била почела спремати ратни план против Турске. У том плану српским устаницима је био намењен важан задатак да обезбеде не само лево крило руске војске према Видину, него и да, преко Херцеговаца и Црногораца, отворе трупама генерала Михелсона непосредну везу с руском војском и руском ескадром, које су се тада налазиле у Јадранском Приморју. Уверена у оданост српских устаника иу њи"хову вољу да заједно с Русима ратују, она је о томе известила генерала Михелсона и препоручила му да код устаника „непре-

стано подржава наду на цара“.3)

=== Наскоро по одласку Манолакија из Београда стигао је устаницима један курир, с писмом генерала Михелсона које је било упућено Карађорђу, свима кнезовима и командантима и свему српском народу. Сазнавши да су српске трупе заузеле Београд, генерал је честитао тај успех устаницима и известио их о напредовању руске војске у Молдавији и Влашкој. Саветовао им је да се не даду завести обећањима које турска влада неће пропустити да им учини само да их придобије и да их умири, јавио им је да има за њих сваковрсне помоћи: тражио је обавештења 0 количини и каквоћи њихових трупа, о њиховом расположењу, њиховим потребама, намерама и средствима за обезбеђење једне сигурне везе. Затим је изразио наду да ће Срби, после заузећа Београда, поћи на Видин, чији би посед за увек обезбедио њихов мир и питао их је да ли би могли пребацити 4—5,000 људи У

ту Извештај Манолакија, од 9 фебруара 1807. (М. Вукићевић. Исто 11. 460).

2) Карађорђе генералу. Михелсону, 25 фебруара 1807. (Петров. Исто. 1. 223-4).

3) Барон Будберг генералу Михелсону, 19 јануара 1807. (М. Вк-их ћевић. Исто. 1. 457-8). 5