Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА М 79

Крајину, како би с те стране споразмуно с њим могли да оперишу. „Куцнуо је, напослетку, час.ратницима имена хришћанског, писао је он, да збаце јарам турски и да хришћанским паћеничким племенима поврате стару славу и благостање. Турска је објавила рат Русији због њеног старања за срећу једноверних народа, због њеног зближења с вама, драга и једноверна браћо. Српски народ показује свету пример шта може да учини јуначки дух, распаљен хришћанском вером и љубављу према отаџбини. Нова победа Русије над охолим изазивачем немира у Европи,

зује снагу руског оружја. А кад се здружимо и ми и-ви, шта све можемо постићи 2... Српски народ је достојан да буде народ за кога је стидно да плаћа данак Турцима. Зар није боље употребити тај новац за војне потребе народа и за ослобођење његово од турског ропства 2... Будите неуморни и надајте се у Бога и Александра 1.)

Ово писмо изазвало је обрт у држању извесних устаника који су сматрали да српска раја не може никако издржати до краја рат против Турске Царевине. Они су били готови да се задовоље неким повластицама, које би им зајамчиле живот и имање, које је турска влада, у невољи, била одлучила да им одобри. Али, та је странка знатно ослабила после уласка руске војске у Влашку а нарочито после заузећа Београда. Ова два догађаја повећали су њихове наде. Убеђени сад да је Русија довољно јака да победи Турке, Срби су у њеним будућим победама гледали своју потпуну независност и слободу и показивали су све више расположења да се придруже руској војсци. Спорост у преговорима који су вођени с Турцима расхлађивала су присталице мира. После писма генерала Михелсона сви устаници, без изузетка, били су готови да се придруже -Русији;,

Београдски везир, Су. ејман паша, оставши без власти, почео се кајати што је устаницима предао београдски град. Неискрен према Србима он је почео радити потајно на томе да Турци понова дођу у градове.) Када су га старешине устаника у томе ухватиле, он је затражио дозволу“ да с Турцима, који су били у турској служби и војсци иде у Цариград и она му је дата. Паша је, Т марта, пошао на пут, са знатним бројем Ту рака, без оружја. едалеко од Београда, одред устаника који их је пратио, напао их је изненада и немилосрдно исекао. У исто време Срби су напали на Турке, који су становали у Београду и многе су од њих побили. Покрет је био тако жесток да су га старешине једва обуздале.“)

у | Бонапартом, чијим освајачким плановима нема граница, пока- УУ ћ Ји

Међутим српски депутати који су у Цариграду закључили Ј

конвенцију с турском владом стигли су били, с великом пратњом, у Ниш. Они су пошли у Београдпреко Параћина. У тој вароши једна

|) Генерал Михелсон Карађор , 23 јануара 1807. бровин. Исто. 114—116), рађорђу, 23 јануар (Дубр

3) А. Протић. Исто. 13.

2) М. Вукићевић. Исто. 1. 466. узео у