Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

84 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

такође, одмах по доласку Паулучија, били стигли у логор код Неготина, успели су да се састану с Карађорђем, испричали су му шта се с Паулучијем десило у Земуну и у Београду и потру дили се да га осумњиче.) Услед тога Карађорђе је хладно примио Паулучија и покрај тога што га је генерал Исаијев довео к њему. Паулучи није губио храброст. Сутрадан, и поред тога што му је руски генерал поменуо да Карађорђе тешко говори о пословима, он је понова пошао к њему да му преда писмо барона Будберга, руског министра спољних послова и да му саопшти поруке које су му биле дате.) Тим писмом министар је срдачно честитао Карађорђу раније победе и јављао му да је Паулучију издана заповест да га увери о „непоколебивој заштити великога цара свих Руса“ и да сазна „потребе Срба и средства помоћу којих би се могла извући највећа корист из једнодушне сарадње руске и српске војске. Препоручујући пуковника његовој нарочитој пажњи, он је молио Карађорђа да му поклони пуно поверење и уверио га да ће Срби „у колико прилике буду допуштале, добити од Руса сва средства која ће моћи да помогну њихове будуће напоре против заједничког непријатеља“.3)

По предаји овога писма пуковник је обавестио Карађорђа о покрету Француза и Турака у Босни и препоручио му да спречи тога „предузимљивог и дрског непријатеља, који би можда могао напасти Србију с те стране.“ Карађорђе се ограничио на то да се пожали „на дворове аустриски и руски који су му чинили обећања а нису их испуњавали, изузевши нешто мало помоћи које је добио од Русије“ и додао је да „има скоро четири године од како његов народ води рат и да се налази у очајном стању.“

То је било мало. Али, пуковник Паулучи није губио наду да ће сазнати шта. више. Пошто је чуо да Миленко Стојковић, после Карађорђа, ужива највеће поверење у народу, он је покушао да њега придобије и с њим је отишао код вожда. Паулучи је тада надугачко изложио Карађорђу све добити које за Србе представља савез с Русијом. Рекао му је да су му познате интриге Аустријанаца и да се нада „да се Срби неће дати њима завести и да неће поверовати једном двору који их оставља да. умиру од глади, док Французи само с помоћу њих могу још држати Далмацију и правити план да покоре Србе, како би их после вратили под тирански јарам турски“. Он је енергично тврдио да Аустрија никад неће моћи отворено подржавати Србе. . Затим, пошто је ослабио добро мишљење које је Карађорђе могао имати о Аустрији, он га је потсетио на заједницу вере, језика и обичаја која везује Србз и Русе, на рат који оба народа воде против Турске, на њихове узајамне интересе и, напослетку,

1) Извештај Млинарића цару, од 12 октобра 1807 (Исто. 533-5). 2у Пук. Паулучи барону Булбергу, 30 јула 1807 (Богишић. Исто .

97—100). · 3) Барон Будџерг Карађорђу, 23 маја 1807 (Петров. 1. 237-8).