Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА УП 83

Французе, затим средства којима располаже Мађарска и, напослетку, број Срба који се налазе под оружјем, њихову оданост Русији, везе које су имали с Французима и које би ускоро могли имати, план и правац њихових операција, начин за стварање веза између њих и руске војске на Дунаву и између њих и Црногораца, њихове потребе у оружју и новцу ит. д.

За време свога бављења у стану руске војске у Бартенштајну, у Мају 1807, цар Александар је одредио пуковника Паулучиј који је раније служио у француском штабу у Далмацији а за тим прешао у руску службу, да пође на пут и да прибере сва та обавештења.) Њему је тада наређено да, приликом свог бављења у Београду, „предочи Србима у какву би неприлику дошли, ако би се потчинили Французима“ и да их у исто време, увери, „да се увек могу поверити Русији и ослонити на њену помоћ, пошто је руски народ истога порекла и вере с њима.“ „Ако можемо рачунати на Србе — стајало је у упуствима која су му дата — ви ћете их уверити да ћемо их одмах снабдети (оружјем) колико год то буде могуће и да нема тешкоће да им дамо и новаца колико им год треба. Личностима с којима дођете у додир рећи ћете да царски двор неће ништа пропустити да подржи Србе свима средствима која му стоје на расположењу, само ако можемо бити уверени да ће стално радити онако како ми желимо.2)

Пошто је пробавио неко време у Пожуну, Трсту и у више места у Далмацији, пуковник Паулучи дошао је, преко Хрватске и Славоније, у Земун. Командант места одвраћао га је од преласка у Србију. Али, кад је он запретио да ће се жалити руском посланику у Бечу, пустио га је. Паулучи је стигаоу Београд 30 јуна. Ту је примљен с поштовањем, али сутра дан све се променило. Неки земунски трговци, аустријски агенти отишли су били код Младена Миловановића, команданта Београда и уверавали га да је Паулучи француски агент. Командант Земуна је тврдио да је то проста варалица. Како Паулучи није знао руски језик сматран је за сумњива. Услед тога Младен му је пребацио да је „тајни француски ухода“ и запретио му је да ће га затворити у град. Тада је Михаило Грујовић предложио да га под стражом спроведу Карађорђу. Тај је предлог усвојен и тако је Паулучи, сутра дан (2 јула), у друштву с Грујовићем и у пратњи шест оружаних људи отпутовао низ Дунав. Они су, 5,јула, били већ у стану српско-руских трупа пред Неготином.

Чим је тамо стигао, Паулучи се јавио генералу Исаијеву, показао му своја документа и молио да га он представи КараЂорђу. Међутим, аустриски агенти Милош Урошевић и Е. Млинарић, који су изазвали ону забуну у Београду и који су,

1) Барон Будберг ген. Михелсону, 2 јупа 1807 (Богишић. Истог 76-7).

2) Упуства барона Будберга пук. Паулучију, од 23 маја 1807 (М; Вукићевић. Исто 1. 530-1).