Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

| | |

82 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Међутим, генерал Михелсон, сазнавши да се Миленко Стојковић, услед опсаде Штубика, није могао сјединити с Русима на Дунаву, био је већ наредио генералу Исаијеву, команданту руске претходнице да он то спајање изврши. Према тој заповести генерал је отишао, 9 марта,у Крајову и добио везу с Миленком Стојковићем. Али, Турци из Ђурђева, извештени о доласку руског генерала и његовој намери, послали су јак одред војске да спречи прелаз Руса. Тако је, 26 марта, дошло до боја код Узворине—Албе. Ту су Турци потучени; Хусејин паша видински погинуо је а Дели паша из Ђурђева пао је у руке Русима.!) Исаијев је затим заузео острво Кербов и тако је спајање

Руса и Срба извршено, 17 јуна 1807, На вест о том важном догађају Карађорђе, који је држао у опсади Турке у Штубику, пожурио је с Миленком Стојковићем

да виде Русе. Кад је стигао у Кербов он је био разочаран, јер су руске трупе биле незнатне. Он се отворено жалио тумачу генерала Исаијева што је аустријски двор, који је сумњичио Србе да су примили руску заштиту, забранио да им се продају намирнице које су им биле толико потребне, и што им Руси, од којих су се надали обилатој помоћи, шаљу шаку људи, у тренутку кад су Турци против њих кренули све своје силе.

Да би задовољио Карађорђа генерал Исаијев дао му је олова и барута и обећао му је да ће га енергично помоћи против Турака. Он је оставио српски гарнизон од 500 људи на острву и послао је, 30 јуна, своје трупе у помоћ Србима на Штубику, у циљу да нападне положаје на Малајници, где се било ушанчило 5,000 Турака из Видина. Битка је почела | јула. Турци су тучени и потиснути ка Неготину, пошто су изгубили око 1,000 људи, више топова и знатну количину муниције. _ Како је Неготин било тешко узети команданти сазвезничких трупа одлучили су да га блокирају. Опсада је почела 6 јула.2)

Истога дана један официр, кога је послала руска влада, стигао је у стан савезничке војске с једним писмом за Кара-

ђорђа. м М; МЕ Руски планови против Наполеона. Мисија пуковника Паулучија (Јули 1807). _Руско-српска конвенција, од 10 јула 1807.

Рат између Француске и Русије узимао је све шире размере. Бојећи се да Французима неће моћи да одоле на северу, у Немачкој, цар Александар и његова влада рачунали су да ће руска дунавска војска моћи суспехом да нападне Французе у Далмацији, преко · Србије и Босне. Да би тај план могли извести потребно им је било да што тачније сазнаду снагу, распоред и спрему француских трупа у Далмацији, жеље становништва у Далмацији, Босни и Херцеговини и наде које оно полаже на

1у Извештај генерала Исаијева, од 29 маја 1807 (Петров. Исто. 1. 227). 2) Петров. (Исто. !. 230—236).