Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

86 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Кад је ова „конвенција“ потписана, пуковник Паулучи, задовољан својим успехом, који му је изгледао много већи но што је био у ствари, упитао је српске старешине, преко једног свог човека од поверења, шта би желели да руски двор учини за њих. „Нека нам да оно што смо с пуковником нашли да је потребно“, одговорио је Карађорђе. Миленко Стојковић и друге старешине српске изразили су му жељу да добију какав почасни знак наклоности двора па чак И БОЈНЕ чинове

Али, по општем мишљењу Карађорђево је присуство било потребно на босанској граници. Истога дана он се спремио за пут. „Сетите се, рекао је Паулучију на растанку, да је моја једина жеља да своју домовину видим ослобођену свакога страха да ће понова пасти под турски јарам; тада ћу се одрећ ( свега и__ вратити се своме плугу . Затим је отишао с 8 оњаника, у нади да ће у путу успети да скупи више људи.

Пуковник Паулучи отпутовао је одмах за Влашку да генералу Михелсону поднесе извештај о резултату своје мисије.')

И.

Револуција у Цариграду. Збачење Селима ПГ и долазак на престо Мустафе ТУ (Март 1807). Тилзитски уговор (7. јула 1807). Обустава бор-

бе између Руса и Турака. Посредовање Француске за закључење примирја.

За време док су се водили преговори између Руса и Срба на обалама Дунава, догађаји од највеће важности одиграли су се у Цариграду и у Тилзиту.

Још крајем Маја извршен је преврат у Цариграду. Стари противници европске војне реформе употребили су тренутак, кад је највећи део турске војске био ван Цариграда, на путу за Дунав, да збаце султана. За неколико дана Селим је био уклоњен и на престо је доведен његов рођак, Мустафа.

Наполеон и цар Александар састали су се, 26 јуна, у Тилзиту да утврде мир. После пораза руске војске код Фридланда (14 јуна), наставак борбе против Француске био је за Русију врло токак, пошто њени савезници нису били кадри да је озбиљно помогну а рат с Турском тек је био почео. Наполеон је, такође, желео прекид рата, јер му је споразум с Русијом постајао све по| требнији за остварење његових планова против Енглеске. М Гако је дошло до уговора о миру и савезу који је потписан (јула

у Тилзиту. У њему је било више чланова који су се тицали Турске. ланови 21,22, 23 и 24 јавнога уговора одређивали суј да се прекине борба између Руса и Турака, да се руске трупе повуку из Влашке и Молдавије, после ратификације будућег уго" вора који је имао да буде закључен између Русије и Турске, ' да“ цар Александар пристане на посредовање Француске у ' преговормима за закључење тога уговора и, напослетку, да се | једном нарочитом конвенцијом одреди рок у коме ће уговорачке стране повући своје трупе из крајева, који се имају евакуисати.

ари

ту пук. Паулучи барону Будбергу, 0 јула 1807 (Исто. 105).